Ženska sujeta to gotovo poistovećuje sa varanjem. Ili to možda čini žensko nerazumevanje. Kakve veze ima njegova onanija sa nama?
Možda nama nije zanimljivo da se igramo same i pobogu, za šta nam služi muškarac, ako i to moramo same, ali oni funkcionišu drugačije.
Njihova erekcija je njihova stvar, osim kad je mi izazovemo.
Njihova potreba da isprazne testise nama izaziva nevericu.
Kao šta, kad ne bi drkali, prsla bi im jaja?
Kako onda regulišu taj dotok sperme oni što su se potpuno odrekli seksa, iz religioznih i duhovnih razloga? Da li je onda celibat samo priča za malu decu, ako muškarci prosto fiziološki ne mogu da ne onanišu?
Zašto se osećamo nekako poniženo sklonošću našeg muškarca da se časkom opusti uz filmove za odrasle?
I ako se danas osvežavao uz porniće, šta to znači za naš večerašnji susret? Hoće li mu se uopšte dići? Da li, kad zažmuri, vidi scenu iz pornića, ili zna da je sa mnom? Ako mu se te porno cure više sviđaju, što ne nađe neku takvu, šta ću mu ja?
