Ja sam se udala u crvenoj trudničkoj haljini i nisam htela brak. Samo sam odlučila da je tako najbolje. Držala sam se svog buntovništva do kraja. Ali poštujem snagu klišea, iz sve snage je poštujem. Možda ću i ja jednog dana ludo poželeti nešto sasvim normalno. I verovatno ću hteti da se adekvatno kostimiram.
Iz moje perspektive, venčanica predstavlja uniformu. Armije žena su je oblačile, kao što vitezovi oblače pancirne košulje opremajući se za najvažniji turnir u životu. Odapinjale su bidermajere poput katapulta. Spuštale veo poput vizira. Odlučne da se predaju. I pobede.
Moje postojanje rezultat je predaje moje majke.
Moja deca su pobeda moje predaje.
Moja prijateljica je Amazonka koja je spustila koplje, da bi odabrala verenički prsten.
Heroina svih žena koje znaju da birajući normalno ne izdaju svoje ludilo. Koplje je uvek pri ruci.
Možda će ruka sa burmom na prstu mudrije, veštije i odlučnije baratati kopljem.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
