Kao i sve druge promene u modi, i ona koja je oslobodila žene stega korseta, bila je na nivou pokreta. Odjednom (ili se barem tako činilo) žene od stila tog doba su odbacile korsete i prigrlile dijete i vežbanje da održale svoju figuru, budući da je bez steznika i korseta sama figura je morala biti vitka ili barem izgledati tako. Iako nije bila jedina koja je želela da okonča tiraniju korseta nad ženskim telom, i nije bila sama u toj borbi budući da su na tome radili i Paul Poiret i, kao što je i više nego poznato, Coco Chanel, njena celokupna modna filozofija je bila sasvim drugačija.
Oslobođena, mladalačka, razigrana i toj grupaciji žena, mladih i revolucionarnih je i bila okrenuta. U kojoj meri je išla korak ispred vremena dokazuje i činjenica da je njena prva kolekcija bila u potpunosti bez korseta, a modeli su bosi prošetali ispred najuglednije klijentele tog doba. Vionnet je bila inspirisana plesnom senzacijom tog vremena Isadorom Duncan i njenim plesom slobodne forme, a i kostimima koji su to pratili. Isadora je plesala krećući se jednostavno i oslobođeno, i to je ono što je Vionnete usmerilo u pravcu u kom ženska moda treba da se razvija. Komadi treba da učine ženu ženstvenom, ali da joj ne sputavaju pokret i kretanje, hod, igru.
Istražujući klasične grčke statue, postala je opsednuta mekim padom tkanine koja se “pomerala kao voda” i pratila ženu u svakom pokretu. Njeno unikatno rešenje je bilo da pokret tela bude isto što i pokret haljine, njenim rečima: “Haljina ne treba da visi na telu već da prati njegove oblike. Kada se žena smeje njena haljina treba da se smeje sa njom.” Nema više podrške, nema žica, nema ničega, samo telo i tkanina koja se obavija. Sekući tkaninu na bias, to jest dijagonalno, stvorila je sasvim novi oblik koji bi se mogao nazvati slobodna geometrija. Oslobodila je tkaninu od krojeva koji su joj nametnuti, a ženu od….
