“Mala za u džep” je knjiga o nama, običnim ljudima u vremenu sloma jednog sveta, a u očekivanju novog, koji još uvek – ne dolazi! U tom praznom prostoru, glavni junak “Male”, Dušan, traži oslonac smisla postojanja, pripovedajući o ljudima koje je sreo i pojavama kojima je bio svedok. Dioptrija pripovedanja je izoštrena, ali bez ambicije da se pretvori u sečivo i razori tkivo naše svakodnevice, ma koliko ono bilo metastazično. Odsustvo sistema vrednosti tera pripovedača da se vrati korak unazad i uporište potraži u proverenim, doskora važećim morlnim načelima, koja su tranzicijom obrisana ili izvitoperena.
Kada govori o ljubavi, časti, empatiji, ratu… narator Dušan to čini kao Srbin koji se ne stidi svog nacionalnog identiteta. Interesatno je da je Protićevo “srbovanje” ispunjeno opšteljudskim vrednostima koje nam, u jednom zaboravljenom, a nesporno istinitom svetlu dokumentovano prikazuju i Srbina i njegov unutrašnji svet. Glavni junak stoji na sredokraći između autošovinizma i onih koji su Srbi “po profesiji” i pokušava da uhvati balans ne pristajući da poništi prošlost i tradiciju, ali ni da posrne pred cunamijem anacionalne propagande. Knjiga “Mala za u džep” ne izbacuje parole i ne poziva čitaoca da se pridruži stavovima autora, ali vešto priprema teren za nacionalno ozdravljenje koje nam je preko potrebno.
Glavni junak knjige traži oslonac smisla postojanja, pripovedajući o ljudima koje je sreo i pojavama kojima je bio svedok
Posebno je intresatno da “Mala za u džep” predstavlja štivo dostupno svakom čitaocu jer u njoj nema zamki lažne erudicije. Čitalac se lako, bez napora kreće kroz tekst, sam određujući mesta nad kojim će zastati, prepoznati se i zamisliti. Pripovedanje je oslobođeno “savetodavnog” tona, ali predstavlja otvorenu ponudu čitaocu da preispita sebe i svoj svet.
Pisac ne insistira nad izgubljenim vremenima, nad ponorom u koji su upale generacije i generacije naših savremenika, već propast tog sveta prihvata kao nužnost, ali ne odustaje od ideje da novo treba da izrasta iz starog i prethodnog, i diskretno postavlja pitanje: da li je diskontinuitet koji pokušavamo da napravimo dozvoljen i koristan?
Sara Lončar je novinarka zaljubljena u svoju profesiju. Voli Hemingveja, Madam de Stal i R’n’B. Svaki slobodan trenutak koristi za putovanja budući da veruje da se tako svet najpouzdanije otkriva. Pričalica i optimista.
