“Šta muškarca čini muškarcem?” To je pitanje koje su u knjizi “Umetnost muževnosti” postavili muž i žena, Bret i Kejt Mekej (Brett and Kate McKay). Delo su zamislili kao priručnik za upoznavanje sa tradicionalnim vrednostima i uvid u to šta zaista znači biti pravi džentlmen. Međutim, ovo nije trabunjanje konzervativaca o tome šta je uloga muškarca. Knjiga kopa dublje i putuje dalje u istraživanju, pomalo izgubljenih, muških vrednosti.
Rukopis je podeljen na sedam poglavlja, a svako ispituje jednu od vrlina muškosti, a to su: muževnost, hrabrost, preduzimljivost, odlučnost, oslanjanje na sopstvene snage, disciplina i čast. Ponavljam, ovako kad sve navedem knjiga može da vam se učini kao priručnik za staromodnog muškarca, a u stvari je nadahnjujuća i opominjuća zbirka poezije, odlomaka, ličnih priča i svetlih primera iz istorije.
Primeri su raznovrsni. Tu je pripovest o Horaciju (Publius Horatius Cocles), rimskom vojniku i njegovoj slavnoj odbrani, tu su misli cara Marka Aurelija (Marcus Aurelius), nešto od Aristotela i Platona (Aristoteles, Plato). Zatim se naglo prelazi na beleške Bendžamina Frenklina (Benjamin Franklin), Teodora Ruzvelta (Theodore Roosevelt) i misli Martina Lutera Kinga (Marthin Luther King). Knjiga potanko razlaže šta svaka od navedenih vrednosti zaista znači, bez romantičnog ili mačističkog senčenja. Pravu muževnost krasi težnja jednakosti u odnosu sa prijateljima, neprijateljima i nežnijim polom, a bez prazne priče već kroz naporan rad, čime se otkriva da suština ideala muževnosti opstaje više od dve hiljade godina.
Kao i svako delo koje se uhvati ovako velike teme, i ova knjiga ima nedostataka. Prevashodno, namenjena je zapadnjačkoj publici, te se oslanja na junake Amerike, donekle Britanije i Irske, čime se izostavljaju slavni primeri iz istočne Evrope i Južne Amerike. Pa ipak, kvalitet premašuje nedostatke. Ovo delo uspelo je da sažme univerzalni koncept muževnosti na veoma elegantan način i prikaže ga kao ono što u osnovi i jeste – ozbiljno delanje. Veoma nadahnjujuće, za muškarce i za žene.
Joan Acosta odrastao je u sred nedođije ,daleko od svih, te se družio sa izmišljenim prijateljima. Do dana današnjeg, kriveći za sve “glasove u glavi”, menjao je poslove, od sistemskog inžinjera, preko novinara, do plaćenika u državi Kongo. S obzirom na to da je internetski asketa, možda ima – a možda i nema nalog na Twitter-u.
