Ljudi su predodređeni da uspostavljaju bliske veze i odnose, ali uprkos tome što svi želimo romantičnu ljubav i težimo da ostvarimo stabilne veze, ovaj deo nam teško ide. Naše intimne veze su često neuravnotežene – jedan partner je previše zavistan, ili emotivno distanciran i uplašen da će izgubiti svoju nezavisnost, nedovoljno odgovoran ili nezainteresovan za posvećenost i ulaganje u odnos. Svi moramo da učimo kako da gradimo i razvijamo zdrave i stabilne veze i da prihvatimo međuzavisnost u vezi, da bismo u tome uspeli.
Da li zamišljate toplu, blisku, bezbednu, doživotnu vezu sa drugom osobom, u odnosu koji nam omogućava da budemo svoji, podržava naš rast i pun je tolerancije, fleksibilnosti i razumevanja? To je, naravno, ideal, jer ni najbolji odnos nije sve vreme lak, prijatan i pun ljubavi, ali međuzavisnost obezbeđuje parovima da se izbore sa izazovima i krizama i postignu harmoniju, svaki put kada je ona narušena.
View this post on Instagram
Kako se međuzavisnost razlikuje od suzavisnosti
Međuzavisnost sugeriše međusobnu jednakost – partneri prepoznaju i vrednuju važnost emocionalne veze koju dele, dok istovremeno održavaju solidan osećaj sebe (svoje nezavisnosti), unutar dinamike odnosa. Međuzavisni partneri prepoznaju vrednost ranjivosti, jer su u stanju da odgovore jedno drogom na smislen način, kako bi stvorili emocionalnu intimnost. Oni takođe cene samostalnost, koja omogućava i njima i njihovim partnerima da budu ono što jesu, bez kompromitovanja svoje autentičnosti i sistema vrednosti.
Zavisnost od druge osobe može zvučati zastrašujuće, ili nezdravo i u tom kontekstu, ohrabreni smo da budemo samodovoljni – da nam drugi nisu potrebni da bismo vrednovali sebe ili dobili emocionalnu podršku. Ali, koliko god nezavisnost bila vredna, ako je dovedena do krajnosti (stavom „niko mi nije potreban“), ona nas može sprečiti da se emocionalno povežemo sa drugima na dubok i smislen način. Osobama koje strahuju da ne izgube svoju nezavisnost i slobodu, može biti teško da postignu emocionalnu intimnost u odnosu, čak mogu razviti strah od bliskosti i nemogućnost da se sa drugom osobom duboko povežu.
Ali, međuzavisnost nije isto što i suzavisnost – suzavisna osoba ima tendenciju da se u velikoj meri oslanja na druge, da bi upotpunila osećaj lične vrednosti i blagostanja. Zbog izražene potrebe za podrškom, suzavisna osoba ne postavlja jasne granice i može osećati preveliku odgovornost da zadovolji potrebe partnera, ili da omogući partneru da zadovolji sve svoje potrebe, kako bi se osećao dobro (i ostao u vezi).
Pročitajte i ovo: Prava razlika između zavisnosti i ljubavi
Odlike suzavisne veze
Suzavisne veze, odnosno, nezdravu zavisnost u vezi karakteriše nastojanje da se ugodi, reaktivnost, nedostatak granica, neefikasna komunikacija, manipulacija, poteškoće sa emocionalnom intimnošću, kontrola, međusobno prebacivanje krivice, nisko samopoštovanje jednog ili oba partnera, bez ličnih interesa ili ciljeva izvan veze. Suzavisni partneri su okrenuti jedan drugom na intenzivan, ali nezdrav način, koji ne ostavlja prostora za autonomiju i lični napredak. U ovakvom odnosu partneri nemaju jasne granice u ličnom identitetu, drugu osobu doživljavaju kao produžetak sebe, a ako su nesrećni u vezi, često osećaju krivicu ili stid.
Kada neko izgubi (ili nikada i ne izgradi) suštinski osećaj sebe, može izgraditi zavisničko ponašanje u odnosu na osobu, supstancu ili aktivnost (kao što su kockanje, ili seks).
Zašto je međuzavisnost zdrava za vezu
Međuzavisnost uključuje ravnotežu između sebe i druge osobe, prepoznajući da oba partnera rade na tome da budu prisutna i zadovolje međusobne fizičke i emocionalne potrebe, na adekvatan i smislen način.
Partneri u ovakvom odnosu nisu suviše zahtevni i ne traže da druga osoba bude „zaslužna“ i „dostojna“ – međuzavisnost svakom partneru daje prostor da održi osećaj sebe i donosi samostalne odluke, bez straha šta će se desiti u vezi, kao i da se okrene partneru u trenucima potrebe za podrškom i pomoći. Međuzavisni odnos karakterišu zdrave granice, aktivno slušanje, vreme za lična interesovanja i aktivnosti, jasna komunikacija, preuzimanje odgovornosti za svoje ponašanje i osećanja, obezbeđivanje sigurnog prostora za ispoljavanje ranjivosti, angažovanje jednog za drugog, otvorenost i pristupačnost, kao i zdrava doza samopoštovanja.
View this post on Instagram
Kada se partneri osećaju cenjeno i poštovano, veza postaje sigurno utočište, u kome par može da bude međuzavistan. Partneri razumeju da nisu sami u odnosu, da se mogu obratiti jedno drugom u trenucima potrebe i sigurni su da se mogu osloniti na partnera, koliko i na sebe.
Kako da izgradite međuzavisnu vezu
Izgradnja međuzavisnosti počinje od stabilnog osećanja sopstva, u startu – mnogo puta ljudi ulaze u vezu da bi izbegli samoću, bez svesti o tome ko su i šta im je potrebno u odnosu, šta cene kod druge osobe i koji su im ciljevi u vezi. Odvajanje vremena za ovu vrstu lične refleksije, omogućava vam da uđete u novi odnos sa svešću o sebi, koja je ključna za međuzavisnost u vezi. Osnažite svoj integritet svešću o tome šta volite i šta vam je važno, ne plašite se da tražite ono što želite, odvojte vreme za prijatelje i porodicu, nastavite da sledite svoje lične ciljeve, budite svesni svojih vrednosti, bavite se svojim hobijima i interesovanjima, ne plašite se da kažete „ne“, ne pokušavajte da umanjite sebe, da biste „istakli“ i zadovoljili drugu osobu.
Dozvoljavanje partneru da ima svoj život, aktivnosti, ciljeve, zabavu i vreme nezavisno od nas, ključ je za uspostavljanje zdrave, međuzavisne veze. Započinjanje veze na ovaj način omogućava razvoj sigurnog prostora za oba partnera, u kome mogu naučiti da se okrenu jedno drugom u dubokoj bliskosti, bez straha da će izgubiti sebe, ili biti kontrolisani i izmanipulisani.
Pročitajte i ovo: Šta je emocionalna zavisnost i kako je prevazići
Naslovna fotografija: instagram.com/authenticlovepresets
Brankica Milošević
