Da li se osećate kao slon u prostoriji, i kao jedina osoba koja ne uspeva da bude “najbolja verzija sebe”? Ukoliko ste prevrnuli očima na pominjanje prethodnog termina – ovaj tekst je za vas. Nemate volju ni za čim, dajete svoj maksimum i svejedno ne uspevate sve da postignete. Dani su kraći, nedostatak sunčeve svetlosti vas čini mrzovoljnim, a niske temperature guše svaku želju za produktivnošću i vaše aspiracije se svode na maštanje o udobnom i toplom krevetu.
Sve navedeno može da učini odlazak na posao izazovnim i, naizgled, nepremostivim zadatkom. Važno je znati da u ovome niste sami, većina zaposlenih se oseća isto, samo ne pričaju o tome. Ipak, ukoliko se borite sa sezonskim afektivnim poremećajem – vrstom depresije povezane sa promenama godišnjih doba, odlazak na posao može da bude teži nego uobičajeno.
Sezonski afektivni poremećaj počinje u jesen i nastavlja se tokom cele zime pre nego što se spontano povuče na proleće. Međutim, to je dug period svakodnevne i mukotrpne borbe na poslu dok pokušavate da platite račune i održite krov nad glavom.
U nastavku teksta, pogledajte savete i trikove koji, u određenoj meri, mogu da vam olakšaju napornu poslovnu svakodnevicu.
Zobrazit příspěvek na Instagramu
Mentalno zdravlje i karijera: Kako prioritizovati emotivno blagostanje kad vas čekaju računi?
Pravite povremene kratke pauze
Zbog nedostatka izloženosti suncu i vitamina D, kao i poremećaja unutrašnjeg biološkog časovnika, tokom zime se osećate tromo i umornije nego inače. To često korelira sa manjkom kretanja i fizičke aktivnosti, što samo intenzivira osećaj umora i čini vas neraspoloženim. Kako biste se suprotstavili hroničnoj fizičkoj neaktivnosti i osvežili um, pravite kratke pauze (u prevodu: trudite se da ne budete vezani za radni sto). Šetnja, umivanje hladnom vodom ili napuštanje prostorije kako biste duboko disali tokom nekoliko minuta tišine – mogu da budu korisne prakse.
Postavite granice
“Ostavljanje posla na poslu” je sve ređa pojava, a čini se da su naše bake i deke poslednja generacija koja je uživala u ovim blagodetima (veliko hvala kapitalizmu na tome). Zastanite i razmislite: koliko često proveravate poruke klijenata, otvarate mejl čim čujete obaveštenje ili se čujete sa poslodavcem van radnog vremena? Prirodno je želeti da budete uspešni na poslu, ali ako imate hroničan strah od propuštanja ili šefove potrebe stavljate ispred svojih – važno je da naučite da isključite svoj work mode pre nego što ostanete potpuno iscrpljeni. Upamtite – bolje je uzeti odmor nego bolovanje. Postavite asertivne granice i odvojite vreme da napunite baterije (vaša motivacija i efikasnost će opasti ukoliko se ne zauzmete za sebe!).
View this post on Instagram
Vodite dnevnik
Vođenje dnevnika može da vam pomogne da se usredsredite na svoje (dugoročne i kratkoročne) ciljeve, kao i da budete svesniji trenutka u kom se nalazite. Olakšava osećanje stresa, anksioznosti i depresije, i koristan je zbog toga što vas podseća na to koliko daleko ste stigli. Takođe, predstavlja način za razvijanje samosvesti, povećanje zahvalnosti (na sitnicama koje često ne primećujete) i može da posluži za otkrivanje štetnih obrazaca ponašanja i destruktivnih razmišljanja.
Unapredite svoj radni prostor
Ako uživate u prostoru u kom se nalazite i volite svoj radni sto, prirodno ćete postati motivisaniji i inspirisaniji za rad. Preuređivanje radnog prostora ne mora da bude nešto revolucionarno – sitnice poput kupovine nove tastature, lampe za radni sto ili sobne biljke prave značajnu razliku. Personalizujte svoj kancelarijski kutak; ukoliko na stolu držite stvari koje vam znače i asociraju vas na drage uspomene (kao što su fotografije sa porodicom i prijateljima, magneti sa putovanja i slično), osećaćete se više “svoji”, što će uticati na vašu produktivnost.
Brinite o svom telu
Briga o telu deluje kao stavka koja se podrazumeva, ali praksa pokazuje da negu o sebi često stavljamo u drugi plan. Postarajte se da jedete hranu koja vam prija i koja je dobra za vas, da dobijate dovoljno sati sna (između 7 i 9), kao i da pijete dovoljno vode. Idite u teretanu ili na aerobik i omogućite sebi dnevnu dozu vitamina D (kada vam vremenski uslovi to dozvoljavaju). Takođe, mentalna higijena je važna isto koliko i fizička – terapija može da vam pomogne da se rešite nezdravih obrazaca koji vas koče, kao i da produktivnije iskoristite svoje ograničeno vreme. Ako postoji oblast u vašem životu gde osećate da nešto nedostaje, saznajte šta možete da uradite kako biste je nahranili. Briga o sebi van radnog mesta preneće se i na brigu o poslu.
Pročitajte i ovo: Provereno korisne strategije traženja posla: Evo kako do nove pozicije
Naslovna fotografija: pinterest.com
Milica Nešić
