Nekoliko puta sam se vraćala na ovo mesto da ga još malo upijam. Dok izlazite iz Galerije na njenom drugom kraju, celokupan utisak pojačava i otvaranje pogleda na katedralu Duomo i trg ispred nje. Na dosadašnjim putovanjima sam se trudila da pronađem najvišu tačku na koju se mogu popeti, pa sam tako i ovde uradila. Krov Duoma je bio cilj. Čak sam stajala u redu više od pola sata kako bih kupila kartu, i na šalteru saznala da postoji desetak varijanti ulaznica. Odabrala sam onu koja pokriva samo i jedino krov, uz penjanje liftom (posle uzbudljivog penjanja stepenicama na Stefansdom u Beču), i to sam platila 14€.
Katedrala Duomo
Očekivala sam da ću sa krova videti grad i okolinu katedrale, ali sam ga precenila. Objekat nije dovoljno visok za takav pogled, niti su platoi kojima se krećete dovoljno otvoreni ka spolja. Ali sa ovog mesta je najbolji pogled upravo na krov! Svi oni šiljci i kameni ukrasi po kojima je ova zgrada prepoznatljiva, izbliza su još lepši i impresivniji. Fotografije će to bar približno dočarati.
Na krovu Duoma
Do kanala koji su na sasvim suprotnoj strani centra Milana, smo stigli naravno peške. Tog dana smo prepešačili zamalo 21km. Mnogo za gradske patike. Nekada su grad Milano opasivala dva koncentrična kanala u kombinaciji sa zidinama, i iz njih se dalje širila čitava vodena mreža, skoro kao u Veneciji. Danas se mesta ta dva kanala prepoznaju samo iz vazduha jer su na njihovim mestima sada saobraćajnice, ni zidina više nema, ostale su samo pojedine kapije. Navodno su kanale zatrpavali kako bi povećavali građevinsko zemljište.
Trg ispred Duoma
Sasvim mali deo spoljnog koncentričnog kanala i dva kanala koja se iz njega izlivaju su i danas zadržana. Ovaj mali deo sada izgleda kao jezero i lepo je uređen za boravak pored vode. Jedan kanal protiče između dve ulice i nije na nas ostavio poseban utisak. Drugi kanal je bio znatno uključeniji u ambijent, duž njega su se nanizali barovi i restorani sa bašticama i veoma ležernom atmosferom, pa smo se na ovo mesto vratili i poslednje večeri u Milanu.
Na krovu Duoma
Happy hour u barovima i kafe-pekarama znači otvoren švedski sto uz koji dobijete jedno piće. Počinje posle radnog vremena, najčešće oko 17-18h i košta između 8€ i 11€. Veoma je popularno među zaposlenima, studentima, pa i turistima. Mi smo ga rado koristili. Obzirom na cene u restoranima, ovo je opcija za povoljan, veoma ukusan ručak/večeru sa koktelom i u najčešće veseloj atmosferi.
Na krovu Duoma
Kada mi je Andrejko rekao koji datumi su u pitanju pomislila sam da februar nije idealno vreme za putovanje. Uglavnom zbog toga što sam se prošle godine u Beču smrzla do kostiju, u isto ovo vreme. Ali imali smo sreće! Svi dani su bili sunčani i neobično topli, čak i do 20 stepeni. Osim toga, slučajno smo pogodili i Fashion Week. Iako niko od nas dvoje nije zainteresovan za visoku modu, zabavljale su nas najkreativnije demonstracije ličnog shvatanja mode ekscentričnih muškaraca, uglavnom. (fotografija nema samo zbog lične kulture)
Na krovu Duoma
Sledi priča o jezeru Komo…
Tekst i fotografije: Maja Gajinov, Ptica na žici
