Minhen je glavni grad nemačke pokrajine Bavarske, sa oko 1,3 miliona stanovnika. Nakon Berlina i Hamburga, treći je po veličini grad u Nemačkoj. Nalazi se na obroncima Alpa i obalama reke Izar. Pošto su se u srednjem veku upravo na tom mestu ukrštali putevi, Minhen je postao značajna raskrsnica i trgovinski centar te regije. U Drugom svetskom ratu preživeo je velika razaranja, ali već 1950. dolazi do razvoja grada, a najveći napredak je doživeo za vreme Olimpijskih igara 1972, koje će nažalost ostati upamćene po krvavom masakru delegacije Izraela. Po tom događaju snimljen je i film “Minhen” (Munich; 2005), režisera Stivena Spilberga (Steven Spielberg), sa Erikom Banom (Eric Bana) u glavnoj ulozi.
Neues Rathaus – Nova gradska skupština
Grad u kome može dobro da se pojede i popije, domaćin je Oktoberfesta. Ali osim toga Minhen nudi bogatu arhitekturu, kulturna bogatstva i divnu prirodu. Jedan od najvećih parkova grada Englischer Garten je idealno mesto za uživanje i veličinom nadmašuje Central park u Njujorku, ali nemojte se iznenaditi ako vidite nekog nudistu, jer je park prevenstveno najpoznatiji po njima. Kada krenete kroz Bayerstrasse ka centru, prva stanica (pešačka) će vam biti Karlov trg (Karlsplatz). Čuven je po kapiji nastaloj u XIV veku, dorađivanoj u XVIII, zvanoj Karlstor, kao jednoj od malobrojnih preostalih građevina starog Minhena.
Dve gradske skupštine Neues Rathaus i Altes Rathaus (stara i nova gradska većnica) nalaze se na glavnom trgu Marienplatz. Obe su izgrađene u XIX veku, a trgom ipak dominira Neues Rathaus koja je jedna od najpoznatijih zgrada, 85 metara visoka i građena skoro više od četiri decenije. I u sklopu nje Glockenspiel koji se sastoji od 43 zvona i 32 figurice koje se pomeraju kada otkuca 11h, podne i 17h, a predstavljaju venčanje vojvode Vilhelma Petog (Wilhelm V), kao i sećanje na epidemiju kuge koja je opustošila grad od 1515. do 1517. godine.
Oktoberfest
Peterskirche (crkva Svetog Petra) je najstarija parohijska crkva u Minhenu. Ceo trg dobio je ime po spomeniku, Marijin stub (Mariensaule), podignutom po naređenju Maksimilijana (Maximilian III Joseph von Bayern) i u čast Marije (Maria Amalie Josefa Anna), svetice zaštitnice Bavarske koji zauzima centralno mesto na trgu. Iako se ne nalazi na samom Marienplatzu, ali se sa njega može videti, na obližnjem Frauenplatzu uzdiže se simbol grada Minhena, Crkva Naše Gospe (Frauenkirche). To je jedna od građevinski najuspelijih gotičkih crkvi u Nemačkoj, građena u drugoj polovini XV veka, sa zelenim kupolama u stilu italijanske renesanse pridodatim 1525. godine, kasnije vrlo rado imitiranim, duž cele Bavarske.
Ono što sigurno ostavlja najupečatljiviji utisak, ne samo u Minhenu, već i u ostalim gradovima u Nemačkoj jeste čistoća. Teško da možete videti pune korpe za otpad, pikavce i đubre na samim ulicama, kao i nekog Nemca koji će se ponašati bahato i baciti nešto gde mu je zgodno. Mogu se videti simpatično nanizane zgrade koje su samo par spratova visine, vedrih boja, autentično podsećajući na Nemačku.
Jedna od najvećih atrakcija za muški deo turista, ali ni žene ne zaostaju, svakako je pivara “Augustiner”. Ona spada u red onih sa najdužom tradicijom (čak iz 1328. godine) u Bavarskoj i nalazi se na prvom mestu u rubrici “pivnice” u svakom vodiču koji možete dobiti u gradu. Zgrada u kojoj se mesto nalazi naravno nije iz XIV veka, ali enterijer ima potpuno autentičan izgled. Oni koji su bili opisuju to kao najbolje pivo koje su ikada u životu popili. Pivnica “Hofbrauhaus” je čuveno mesto u Minhenu po tome što je u njemu “najozloglašeniji sin nemačkog naroda (bez narodnosti)” – Adolf Hitler (Adolf Fitler) pokušao nadaleko poznati “puč u pivnici” – temelj svih kasnijih događaja u Drugom svetskom ratu. Mesto ima korene iz XVII veka i vrlo je autentično, mada i skupo, jer iz gorepomenutih razloga važi za turističku atrakciju.
Mada svakako ono što je muškom rodu srodno kada je u pitanju ovaj grad, jeste Bajern Minhen, pa čak i kada sede u udobnim foteljama u svojoj kući. Osnovan je 1900. godine, a rangiran je kao treći na listi FIFA najboljih klubova 20. veka.
Panorama grada
Karolinenplatz je izgrađen po uzoru na pariski Place de l’Etoile. U centru kružnog toka nalik na našu Slaviju, samo manji, nalazi se visoki obelisk, podignut u slavu bavarskih vojnika, poginulih u borbi Napoleonovih jedinica protiv ruskih snaga u francusko-ruskim ratovima početkom XIX veka. Da je Minhen poprilično veliki i arhitektonski strašno bogat grad, dokazuje činjenica da od Siegestora, odnosno Kapije pobede, koju je Ludvig Prvi (Ludwig I of Bavaria) podigao u čast bavarskih vojnika, po uzoru na starorimsku Konstantinovu kapiju, do Geteovog muzeja postoji mnogo mesta od kojih će vam zastati dah. Mesta koje se ne mogu verno opisati, jer je pojedinačni osećaj ono što se ne može prepričati, samo iskren utisak. Grad koji svakako treba da se nađe na planu putovanja u bilo kom periodu.
Kapija pobede
Ana Pantić je student novinarstva, multitasker i folkloraš već više od decenije. Jedino je ljudska glupost može pošteno iznervirati, nikad se ne kaje za ono što uradi, voli kvalitetne ljude i lepe stvari, živi za putovanja i dobru knjigu, užasno je tvrdoglava i zato neizmerno poštuje one koji to znaju da trpe. Smatra da možemo upoznati sami sebe tek kada otkrijemo sopstvene granice, a vodi se citatom “Be yourself. Everyone is already taken.” Oscar Wilde.
