Željno iščekuješ gubutak daha poput onog kada ugledaš obronke Akropolja ili kada ti pogled dosegne do vrha Ajfelovog tornja, a ovde krajolik toliko sporo postaje urban da kućicama na periferiji i crnoj šumi kao da nema kraja. Ulećeš u metro da bi stigao do centra, nalećeš na dečka sa pivom u ruci, a on se tebi izvinjava, odgovaraš mu pogledom, jer si tako navikao u svom kraju i onda višeminutno bez reči stojiš i pokušavaš da objasniš sebi šta se to upravo dogodilo i gde se zapravo nalaziš. Odgovora još uvek nema.

Slika 145 Dobrodošli u Berlin

Razglednica Berlina

Šesti po veličini u Evropi, ogroman a savršeno povezan mrežom U-bahna i S-bahna, Berlin nudi očaravajuću raskoš i kulturno bogatstvo. On nema reputaciju Pariza ili Rima, niti znamenitosti poput Atine ili Londona, ali jedan je od onih ogromnih evropskih metropola koje 24/7 žive punim plućima. Centar nekadašnjeg istočnog dela grada (Ost-Berlin) obiluje građevinama koje verno opisuju istoriju i ponosno predstavljaju simbole grada. Od Zapadnog Berlina bio je odvojen Berlinskim zidom sve do 1989. godine. Mnogo je memorijalnih spomenika nekadašnjem komunističkom sistemu, kao i zloglasnom nacističkom režimu koji je za sobom ostavio strahovite žrtve i pustošenja. Tako je kompleks Memorijal holokausta mesto gde obavezno treba doći. Dok u tišini obilazite kamene kocke, ne nazirući im kraj, i čitate istoriju ratnih stradanja na panoima otvorenog Muzeja misli su vam užasnute veličinom stravičnih zločina bolesnog ljudskog uma.

Slika 235 Dobrodošli u Berlin

Memorijal holokausta

Brandenburška kapija. Stoje tačno na granici gde su se nekad razdvajale države. Svaki turista koji drži do sebe mora proći kroz njih. Imaju pet prolaza od kojih je onaj srednji najširi i njime je u davna vremena mogao prolaziti samo kralj. Na vrhu se nalazi boginja pobede s četiri konja usmerena prema istoku, jer je tamo tradicionalno bio centar. Inicijalno je ona bila gola, ali su stanovnici grada bili zgroženi tim nemoralnim kipom pa ju je umetnik morao ogrnuti plaštom. U vreme podeljenosti na Zapadni i Istočni Berlin, vrata su postala pravi simbol podeljenosti grada, jer su se nalazila ni u čijoj zemlji, tačno iza Zida. Crta kojom je nekad vodio Zid, taj zloglasni simbol razdora, zatvorenosti, u velikoj meri je samo označena po ulicama, malo je ostalo baš originalnih komada. Dolazak na Checkpoint Charlie, legendarni granični prelaz, gde i dalje sve izgleda poput slike pre više od dvadeset godina, tu su i vojnici u odorama kao nekad. Tek njihov osmeh vas podseti da su to samo glumci, koji se za nekoliko evra rado slikaju s vama i po želji vam mogu staviti pečat o prelasku ‘granice’. U susedstvu je Muzej zida, kao spomenik svim ubijenim u pokušaju prelaska.

Slika 333 Dobrodošli u Berlin

Brandenburška kapija – večni simbol Evrope

Alexanderplatz je jedan od najvećih gradskih trgova grada, na kome se seku linije metroa. Na pozornici sa jako osvetljenim neboderima i reklamom tržnog centra Kaufhof Galleria, sedi veliki broj ljudi, da je koncentracija različitosti i intrigantnosti na nivou nerazumnog. Tamo se nalazi građevina Franka Gerija (Frank Gehry), arhitekte koji je zaslužan i za Gugenhajmov muzej u Bilbau. Panoramom grada dominiraju televizijski tornjevi. Pošto u Berlinu skoro sve postoji duplo, tako je i u ovom slučaju. Dok je Zapadni poprilično oronuo, Istočni (Fernsehturm) mnogo je lepši i smatra se najvišom berlinskom građevinom (368m). U produžetku se nalazi Gradska skupština ispred koje se nalazi Neptunova Fontana, sa statuama četiri devojke, simbolima četiri najveće nemačke reke. Za razliku od Istočnog, Zapadni Berlin krasi modernija arhitektura koja nudi ljubiteljima visoke tehnologije pravi užitak. Potsdamer Platz je čudo tehnologije, sa stakleno-čeličnim konstrukcijama i premodernim Sony centrom.

Slika 428 Dobrodošli u Berlin

Rajhstag

O Rajhstagu (Reichstag) teško da neko nije čuo. Bilo da se radi o starom koji je bio centar političke moći u Nemačkoj pre i posle vremena nacizma ili o novom kome su dodati izrazito moderni elementi, kakva je kupola od stakla i čelika. Rajhstag na nemačkom znači skupština carstva. Zgrada je podignuta krajem XIX veka, u vreme vladavine prvog nemačkog cara, Vilhelma Prvog (Friedrich Wilhelm I), da bi se u nju smestio parlament. Na njenu fasadu su 1916. godine uklesane reči “Dem Deutschen Volke”, što znači “nemačkom narodu”. Tadašnji car Vilhelm Drugi (Friedrich Wilhelm II) pokušao je da spreči ispisivanje, zbog toga što je natpis imao isuviše demokratsko značenje po njegovom shvatanju. Tokom Hladnog rata, Rajhstag je bio napuštena ruševina tik uz Berlinski zid, da bi u njemu kasnije, 1990. godine, bila održana ceremonija ponovnog ujedinjenja Nemačke. Nova kupola podignuta je 1999. godine i otvorena je za posetioce.

“Berlin! Berlin! Idemo u Berlin!” (Berlin! Berlin! Wir fahren nach Berlin!)


Ana Pantić je student novinarstva, multitasker i folkloraš već više od decenije. Jedino je ljudska glupost može pošteno iznervirati, nikad se ne kaje za ono što uradi, voli kvalitetne ljude i lepe stvari, živi za putovanja i dobru knjigu, užasno je tvrdoglava i zato neizmerno poštuje one koji to znaju da trpe. Smatra da možemo upoznati sami sebe tek kada otkrijemo sopstvene granice, a vodi se citatom “Be yourself. Everyone is already taken.” Oscar Wilde.

Editors choice