Milenijalci i generacija Z nas vode ka možda dalekom, ali održivijem modelu života i rada, a mini-penzionisanje je rastući trend na zapadu.
To nije rani odlazak u penziju, već uzimanje dužeg odsustva sa posla, kako bi se odmorili tokom karijere. Umesto da rade 40 godina neprekidno, savremeni mini-penzioneri uzimaju mesec dana, 6 ili 18 meseci, na svakih par godina, kako bi napravili statešku pauzu u karijeri.
Da bi se ovako funkcionisalo, potrebno je planiranje – jer pauza nije davanje otkaza ili impulsivna odluka. To je proračunat potez koji zahteva namensku štednju i jasne vremenske rokove.
Zvuči futuristički i revolucionarno, ali mini-penzionisanje je zamišljeno tako da bude dostupno svima bez obzira na nivo prihoda. Sve što vam je potrebno je finansijska disciplina i spremnost da se odmaknete od konvencionalnog razmišljanja o karijeri.
Zašto se milenijalci i generacija Z odlučuju za mini-penzionisanje
Milenijalci i pripadnici generacije Z ne žele da čekaju 65 godina, da odu u penziju da bi se odmorili i uživali u životu. Gledajući kako su kako starije generacije izgarale, žrtvujući svoje zdravlje i porodicu zarad karijere, shvatili su da ne žele da žive na isti način. Jer, kada prođe radni vek, prošla je i mladost, a narušeno zdravlje im ne dozvoljava da uživaju u zasluženoj penziji.
Milenijalci koji su već iskusili opterećenje nestabilnošću posla i prihoda, sada, kada je generacija Z započela radni vek, suočava se istim stresovima. Iskustvo kroz koje smo prošli u pandemiji Covid-a 19, već je promenilo pristup poslu i uvelo na velika vrata rad od kuće, ali i način razmišljanja o poslu. Mnogi su shvatili da tradicionalni kancelarijski posao nije tako neophodan, kao što su mislili da jeste.
rawpixel.com
U tim okolnostima, i starija i mlađa radno aktivna populacija počela je da preispituje smisao i ciljeve karijere u kontekstu mentalnog zdravlja.
Pitanja sagorevanja na poslu, anksioznosti i potrebe za ravnotežom između posla i privatnog života, već neko vreme su velika i velika i važna tema, koju su milenijalci i gen Z otvorili.
Mladi radnici takođe imaju različite vremenske linije od prethodnih generacija. Kasnije se venčavaju, kasnije rađaju decu ili se odlučuju za život bez dece i kupuju stanove kasnije od prethodnih generacija. Ovo stvara mogućnosti za duže pauze koje nisu postojale za starije generacije.
Šta trend mini-penzionisanja znači za ekonomiju
Trend mini-penzionisanja stvara neke zanimljive efekte, koji se poput talasa ogledaju u široj ekonomiji. Na jednom nivou, ovaj trend doprinosi stalnom nedostatku radne snage u određenim sektorima, posebno onima sa visokom stopom sagorevanja, poput zdravstva, obrazovanja i uslužnih delatnosti.
Ali, sa druge strane, mnogi mini-penzioneri se vraćaju na posao osveženi i produktivniji, često sa novim veštinama ili perspektivama stečenim tokom pauza. Neki koriste svoje slobodno vreme da pokrenu biznis, nauče nove tehnologije ili se okrenu drugim karijerama.
Ovaj trend takođe menja način na koji kompanije razmišljaju o zadržavanju zaposlenih i beneficijama. Poslodavci koji razmišljaju unapred počinju da nude programe odsustva, opcije produženog odsustva i fleksibilnije karijerne puteve kako bi privukli mlađe talente.
Sa stanovišta potrošnje, mini-penzioneri često podstiču određene sektore, dok se povlače iz drugih. Možda će potrošiti više na putovanja, obrazovanje ili iskustva, dok će smanjiti veće troškove kao što su nekretnine. Ova promena u obrascima potrošnje utiče na sve, od maloprodaje do nekretnina.
I industrija finansijskih usluga se takođe prilagođava. Tradicionalno planiranje penzionisanja pretpostavljalo je da će ljudi kontinuirano raditi do 65. godine, Ali mini-penzionisanje pokreće potrebu za drugačijim paketima usluga – banke i investicione firme razvijaju nove alate za štednju i strategije za ljude koji prave višestruke pauze u karijeri.
U krajnjoj liniji, ovo nije samo pitanje individualnih izbora načina života – već i ekonomskih sistema koji se prilagođavaju novoj realnosti. Da li će ovo postati mejnstrim ili će ostati nišna opcija zavisiće od toga koliko će se dobro šira ekonomija prilagoditi, da podrži nove obrasce rada i života.
Pročitajte i: Gen Z je pokrenula “conscious unbossing” trend, a evo šta to znači
Naslovna fotografija: rawpixel.com
Brankica Milošević
