Oni koji se posvete književnosti, kojima je čitanje zapravo ljubav, a ne obaveza i gubljenje vremena, shvataju da je inspiracija i začetak jedne priče, jednog umetničkog dela, u stvari jedan momenat, jedna sekunda ili, kao u slučaju ove slike, jedna “praznina” koja se našla u činjenici da devojka na slici ima bisernu minđušu – ali o tome malo kasnije. Da vidimo prvo kako je sve videla i predstavila Trejsi kroz ovu zanimljivu priču.
Kao glavnu junakinju, imamo šesnaestogodišnjakinju Grit koja odlazi da radi kao služavka kod Johanesa Vermera, kako bi svojoj porodica pomogla, budući da su već bili na društvenoj i egzistencijalnoj margini. Iako joj je do tada jedini dodir sa nekom umetnošću bilo posmatranje oca koji oslikava pločice, Grit će naučiti mnogo više kada počne da sređuje atelje svog gazde, te tako postaje jedina privilegovana koja ima pravo da uđe u tu prostoriju. Iz sveta učmalosti, bede, teškog i napornog života, u periodu između devojaštva i odraslosti, Grit spas pronalazi u trenucima kada posmatra nastanak umetnosti, kada ulazi u jedan sasvim drugi svet. Uz sve to, polako počinje da bukta i strast između Vermera i Grit, koja je pospešena tim uzbuđenjem koje podstiče slikanje. Iako se iskoristila nekim istorijskim činjenicama, Trejsi je na odličan način ponudila rešenje neostvarene ljubavi između jednog umetnika u služavke, ljubavi koja nema srećan kraj, a zapravo sve je samo iskorišćen prosto u zapitanosti ko je ova devojka i koje je značenje biserne minđuše.
