Preživele su bombe, požare i sekularizaciju. Katedrale predstavljaju čuda sveta, koja širom Evrope ponosito nadgledaju svaki grad u kom vekovima služe kao utočište od muka svakodnevice. Njihova popularnost čak i raste iz generacije u generaciju. Iako praksa religijskih običaja nastavlja da opada, prisustvo ceremonijama u katedralama porasla je za trećinu u poslednjih dvadeset godina.
Šta je to što privlači ljude kod ovih arhitektonskih remek-dela? Vera, nada, ljubav…? Odgovor leži u potrazi za spiritualnim i emotivnim značenjem koje se lako može pronaći u lepoti ovih građevina i njihovoj dekoraciji. Srednjovekovne karakteristike danas poseduju neumiruću privlačnost. Izdvojili smo samo nekoliko najlepših, velelepnih katedrala Evrope, što nije bio lak zadatak, budući da ima veći broj onih koje krase ceo kontinent…
Notr Dam, Pariz
Naravno da je jedna od najlepših katedrala ove liste – Notr Dam, koja je na svojoj legendarnosti dodatno dobila nakon što je francuski pisac Victor Hugo o njoj pisao u svom vanvremenskom književnom delu “Bogorodičina crkva u Parizu”, gde smo čitali o strašnim avanturama Quasimoda i Esmeralde, kao i o nemilosrdnosti pariskog društva tog vremena. Godine 2019, kad je izbio požar u Notr Damu, ne samo Francuska, već je i ceo svet gledao u čudu. Činilo se da se cela građevina suočava sa uništenjem.
View this post on Instagram
Čuveni lokalitet na ostrvu Site ima crkvu od kada je kralj Clovis osnovao Pariz u šestom veku, a početak njene konstrukcije 1163. godine predstavljao je konkurenciju Katedrali u Šartru na prelasku Francuske na novi gotički stil. Svod naosa od 35 metara bio je najviši ikada izgrađen, a zapadni front je trebalo da bude nazvan “grobnica romanike i kolevka gotike”. Katedrala je restaurirana u 19. veku, a veliko čišćenje (i ponovna restauracija) obavljeno je dvaput u 20. veku. Notr Dam je trenutno pod rekonstrukcijom, a francuski zvaničnici veruju da će ponovo biti otvorena u proleće 2024. godine, pred početak Letnjih olimpijskih igara u Parizu.
Kelnska katedrala
Zloslutni tornjevi najveličanstvenije katedrale u Nemačkoj nadižu se nad Rajnom kao upozorenja pred predstojećom propasti. Zapadni front nije bio završen sve do 19. veka, pa je veliki deo eksterijera u neo-gotskom stilu. Tornjevi podsećaju na vodopade od crnog zida. Keln je bio mesto rimskog hrišćanskog bogosluženja. Zakopana krstionica katedrale datira iz sedmog veka, a njeni zidovi su i dalje vidljivi na parkingu u podrumu. Građenje današnje katedrale je započeto 1248. u samosvesnom francuskom stilu. Radovi na katedrali su pratili poznati put, počevši od istočnog kraja i odvijajući se ka zapadu, ali su zaustavljeni u 16. veku. Nisu nastavljeni sve dok katedrala nije poslužila kao simbol pruskog imperijalizma pod Bismarckom.
View this post on Instagram
Na sreću, arhitekte su otkrile nacrte iz 14. veka za kule, koje su postale najviša građevina na svetu koju je napravio čovek, sve dok ih 1884. nije pretekao Obelisk u Vašingtonu. Katedrala je preživela 18 direktnih udara britanskih i američkih bombi u Drugom svetskom ratu. Unutra, najveće blago je kovčeg sa navodnim lobanjama Tri kralja, koji je poklonio car Svetog rimskog carstva Barbarossa. Relikvije kovčega su od zlata i sa 1.000 dragog kamenja.
Milanska katedrala
Na prvi pogled, Milanska katedrala izgleda kao svetlucava slika od belog kamena. Zapadni front bukti preko centralnog trga grada čineći pozadinu za svaki milanski događaj. Unutrašnjost katedrale sagradili su u 14. veku francuski zidari za milanske vladajuće porodice Visconti, a zatim i Sforca, sa namerom da zaseni Crkvu Svetog Petra u Rimu.
View this post on Instagram
Napredak je bio spor. Fasada nije bila završena sve do 17. veka kad je trend arhitekture bio renesansni. Vrata i prozori su završeni tek 1805. kad je Napoleon krunisan za kralja Italije. Rezultat je bila haotična mešavina podupirača, vrhova i navodnih 2.245 statua, delom gotike i delom klasike. Poput preobučene manekenke na milanskoj pisti, ova katedrala je jednima vulgarna, drugima slavna. Ipak, niko ne može da spori njenu impoznantnost, kolosalnost i značaj.
