Moda u filmovima Pedra Almodovara i njihova estetika

Los abrazos rotos (“Polomljeni zagrljaji”), 2009.

Penelope Cruz igra glumicu Lenu koja je predodređena za tragičan kraj, kako neko mora uvek da bude. Lluís Homar igra slepog scenaristu Harry Caina, koji prepričava priču kako je izgubio svoju voljenu glavnu glumicu, a film ubrzano skače kroz vreme vraćajući nas u 1980-te odakle nas vodi do aktuelnog trenutka. Taj vremeplov je takođe i putovanje kroz modu, pa tako ima pregršt sjajnih komada od početka kada se Lena pojavljuje u golubije sivom Alaïa odelu iz kasnih 80-ih, a kasnije u baroknom Chanel kostimu u sceni iz 1994. Takođe u jednoj od scena vidimo i Lenu koja se transformiše u osobu nalik na Marilyn Monroe, stavlja velike naušnice i platinstu periku, kada dolazi i čuvena rečenica: “Nemoj da se smeješ, perika je već dovoljno lažna.”

Mujeres al borde de un ataque de nervios (“Žene na ivici nervnog sloma”), 1988.

Dinamičan, ubrzan, neurotičan film pun neverovatnih događanja, pravi Almodovar. Film se odigrava i predstavlja kroz oči Pepe (Carmen Maura), koja je očajna i slomljenog srca pokušava da razume zašto ju je partner, ljubavnik ostavio na tako surov i neočekivan način. Pored sjajne priče, i ludila zaljubljenosti sa kojim svi možemo tu i tamo da se povežemo ovaj film je nestvarno estetsko ostvarenje, o čijoj je estetici i Almodóvar često pričao. “Želeo sam pop art set, sa puno pastelnih tonova, i da sam imao dovoljno novca i kontakte, sigurno bih pitao Davida Hocnkeya da dizajnira set.” Kič i preteranost i aposlutna drama se ogledaju u kostimima, koji se baziraju na Escada moćnim odelima, košuljama na tufne i oversized komadima nakita. Posebno upadljiv komad su plastične minđuše u obliku seta za kafu.