Dakle, da dajem savete ne volim, da “solim pamet” obožavam. Danas neću dati sebi za pravo da vam prodajem maglu, ali ako debatujem o stvarima za i protiv kada neko pljuje po našoj lepšoj/jačoj polovini, možemo stvar da uprostimo i podelimo na četvrtine. Ko se razbija od bureka u Sarajevskoj razumeće.
Pronađi se!
Pribrano-racionalna osoba
Udahneš duboko, nagaziš vratnu žilu đavolu u sebi da ne besni i najpitomije, trezvenije objasniš spodobi da o stavovima ne treba raspravljati, da su ukusi relativna stvar i da, ako je već nisi pitala za mišljenje, bude isto toliko ljubazna i zadrži ga za sebe. ”Produži dalje, produži dalje, idi od mene, jer još si dete…”
Posesivnio-pogubna za okolinu
Krv ti jurne u glavu i žila na čelu pulsira.
– Molim? On ženskaroš? I narednih pola sata pesma koja bi išla otprilike pip* pip* pip* pip* pip* pip…
I drvlje i kamenje. Što fizički, što verbalno, zavisno od toga koliko je umna strana razvijena. Pa ćemo ili strateški prazniti nabujali rezervora otrovne ljubomore (koji inače možda ne smemo u toj meri da ispoljimo, znaš, ima prkosnih muškaraca, pa da dignu sidra) ili smo ipak možda stigli samo do neandertalnog stadijuma pa fizički nasrnemo na jadnu kreaturu čija je sudbina i tako bila potpisana pri prvoj izgovorenoj reči.
