Mislim, realno, svi moji momci i muževi bili su imaginarni likovi. U potpunosti sam ih izmislila, samu sebe očarala njima, ukrasila ih raznim viteškim vrlinama, videla u njima lepotu, sjaj, dobrotu i pamet koju nisu imali. Svaki muškarac u mom životu je potencijalno imaginaran. Onaj u koga se zaljubim, sigurno je izmišljen, ali onaj na koga obratim punu pažnju, jer želim da saznam sa kim imam posla, taj vrlo brzo počne da se valja u blatu realnosti, na najdaljem kraju od imaginacije. Oni koji me nikad ne dovedu u situaciju da ih izmišljam, jer su već izmislili sami sebe (i svoje imaginarne prijatelje i muževe) obično mi postanu i ostanu prijatelji.
Nego, to sa imaginarnim ljubavnicima. Taj sam koncept pokupila od svoje divne prijateljice, koja takođe polovinu svog života živi imaginarno i odlično se zabavlja, a često sebi i spasava zdrav razum svojom sposobnošću imaginacije. Integrišući ga u svoj sistem vrednosti, doživela sam prosvetljenje. Zašto bih izmišljala muškarce zasnovane na realno dostupnim primercima i zatim ih odbacivala, kad oni na kraju uspeju da se iskobeljaju iz okvira mojih zamisli i budu to što jesu? Mislim, kad mogu potpuno da izmislim nekog divnog i da u njemu uživam u svojoj glavi, barem pola svog realnog vremena. A mogu i da budem zaljubljena u nekog glumca, muzičara, pisca (mada pisci nešto baš i nisu lepi) i da sa njim imam strastvenu vezu – u svojoj glavi. Imaginarni ljubavnici pojednostavljuju veze i odnose sa ove strane imaginacije. Na nivou zajedništva, računa, iznošenja đubreta, spremanja hrane, seksa koji je nekad ovakav, nekad onakav, svađa zbog toga što nam je tesno i što nastojimo na nečemu što smo možda utripovali, s ove strane ljubav je od krvi i mesa, a ta tvari umeju da se usmrde. I ne možemo od njih očekivati da zadrže rajski šmek, koji je ionako bio samo mentalni odsaj imaginacije, koja poznaje samo idealnu stranu ljubavi. Od svojih partnera u krvi i mesu možemo očekivati (i zahtevati) ono što su oni u stanju da pruže. Ono što nisu, a što nama takođe treba, jer ćemo inače uvenuti iznutra, postati razočarane, ili se napokon prepustiti ludilu, a što izgleda nigde ne možemo da pronađemo, čak i ako odlučimo da varamo svoje partnere, da bismo imale sve što nam treba, pružiće nam imaginarni ljubavnici. Jer to oni realni nisu u stanju da nam pruže, baš kao što to ne mogu ni naši realni partneri. Jer krv i meso. U ezoteričnom svetu mašte, samo se energija računa, a ona nije sputana telesnošću. Imate svu slobodu da imate ljubavnika kakvog ste u stanju da zamislite. Da mu se obratite za ono razumevanje, za onaj sjaj i inspiraciju koju vam vaš partner ne pruža. Kad obogatite svoj imaginarni život, koji se ionako odvija i prožima zajedno sa realnim, mirniji ste s ove strane. Bolje razumete partnera, koji funkcioniše u okviru sopstvenih ograničenja. Nežniji ste prema sebi i manje ste ludi i manje tripujete, jer možete sasvim svesno da u svoju realnost uvedete sve imaginarno sa svim onim suptilnim energijama, kojima se hrani vaša duša, a često i vaš zdrav razum.
