Pretpostavljam da ste za Firencu odvojili par dana, a ako ste srećković možda ste sebi poklonili mesec, par meseci ili čak do godinu. Zavidim onima koji mogu da žive tamo ili makar da borave preko leta, zime. Kako god okrenete, svaki boravak tamo je nezaboravan, kao što sam već jednom napisala. Mene je Firenca kupila za sva vremena. Ne znam da li me možete razumeti, ali onog momenta kada zakoračite svetim pločnicima i kada vas osvoji (moj) Duomo, bićete kupljeni. Za sve ostalo je već potrebno samo da uživate, otvorite sva svoja čula za nova iskustva, nove priče, nova saznanja. U to ime, provešću vas kroz neka poznatija, a meni bliska znamenita mesta i možda vas navesti da ih posetite i sami.
“Galerija Uffizi” smeštena je u Palazzo degli Uffizi i jedan je od najstarijih muzeja gde se sigurno možete izgubiti opijenih čula. Zgrada je svojevremeno napravljena da bi služila za kancelarije tadašnjih sudija, velikoposednika i naravno porodice Mediči. Tek mnogo godina, da ne kažem vekova kasnije postala je muzej u koji svi rado svraćaju, a redovi se čekaju i po par sati, a karte kupuju po par dana unapred (o kartama sam vam pisala u prethodnom tekstu i kako i gde ih možete kupiti). U njemu je zasigurno najpoznatije većini Botičelijevo delo, “Rađanje Venere”, pred kojim bi mnogi zastali i satima mu se divili, a mnogi ga verujem i odneli kući da se do kraja života dive. Otud silne replike koje kupujemo na sve strane i držimo po svojim skromnim domovima i u njima uživamo i prisećamo se nekadašnjih putovanja i poseta ovakvim muzejima i remek-delima.
Pored Botičelija, tu se nalaze i dela Đotoa di Bondonea, Leonarda, Mikelanđela, Rafaela, Ticijana. Specifičnost koja vam je možda manje poznata za “Galeriju Uffizi” jeste to da je služila svojevremeno kao prolaz koji je pomagao fjorentinskom plemstvu u nesmetanom prolaženju od Medičijevih kancelarija preko mosta Ponte Vecchija do Palazzo Pitti koja je divna i posebna priča za sebe. I naravno, tu je čuvena Frančeska Mediči koja bi vam da je danas među nama, sigurno mogla reći mnogo toga o danima koje je pregazila istim hodnicima kako se ne bi mešala sa ostatkom običnog sveta, jer je bila iz visokog plemstva. Ubeđena sam da njen duh i dalje luta ulicama Firence i posmatra vas dok zaneseno ostavljate delove sebe.
Palazzo Pitti je ta čuvena palata u kojoj je živela gorepomenuta Frančeska. Sagrađena je u 15. veku i bila je dom čuvenog bankara Pitija, a tek mnogo godina kasnije porodica Mediči kupila je od porodice Piti i pretvorila u svoj dom i od njega mnogo kasnije napravila duplo veći posed. U taj posed spadaju i divni Bobolo vrtovi koji se nalaze pored palate i sigurno ih treba posetiti ukoliko imate vremena. Naići ćete na mnoge fontane, skulpture i previše radoznalaca koji se nadaju da će otkriti neku tajnu koju su Mediči sakrili od sveta. Ko zna? Možda i vama nešto slično padne na pamet. Palata je uglavnom otvorena za javnost, a možete u njoj da razgledate oko 140 prostorija. To je najveći deo za razgledanje i mogu vam reći da će vas bez daha ostaviti Kraljevski apartmani, Galerija Moderne umetnosti, Muzej porcelana, Galerija divnih kostima i Muzej kočija… ima toliko mnogo toga za obići i videti, a vi ćete sami proceniti šta je prioritet na vašoj listi. Sigurno vam mogu reći, dan vam nije dovoljan. Ulaznice takođe možete kupiti posebno za Palatu Piti, posebno za Giardino di Boboli u koji su uključeni i određeni muzeji za obilazak uz neku minimalnu doplatu. Ono što trebate da vidite jeste Neptunova fontana, Aleja čempresa i La grotta Grande ili Velika pećina. Usudite se i zavirite.
Kad završite svoj obilazak u Palati Piti, dajte sebi oduška da prošetate ulicom starih zanata, kupite neki lep suvenir, majicu možda sa grbom ljiljana ili kočijama Medičijevih, a svakako se morate vratiti starim, divnim mostom Ponte Vecchio. On je izgrađen u 14. veku, a neki dokumenti iz istorije umetnosti govore da je možda ipak postojao već u 10. veku. Ispod njega protiče čuvena smaragdnozelena reka Arno. Moram priznati, na samom mostu nalaze se divne stare juvelirnice koje sam vam sigurno spomenula, a meni je suprug kupio toliko očaravajuću narukvicu, da i dan-danas kada je stavim verujem da se u njoj oslikao neki deo Medičijevih i njihov duh. Čak mi nekad biser zasvetluca, kao da ga je Frančeska sama nosila dok je letela hodnicima preko mosta. Ako vam kažem sada, nekad pre mnogo vekova nisu tu bile te divne radnje manufakturnog nakita, bili su tu mesari, vi se nećete razočarati. Svakako je duh nešto što sami morate osetiti, a ja mogu samo da pišem u nedogled koliko sam srce ostavila tamo. Most je napravljen od tri luka i najveći luk ima preko 30 metara. Ponte Vecchio je ujedno i jedini most koji je preživeo bombardovanja za vreme Drugog svetskog rata. Postoji jedna legenda koja kaže da je na tom mestu gde je most nekada nastao termin bankrot. Zašto? Zato što legenda kaže, kada trgovac više ne bi mogao da plati svoje dugove, dolazio bi na most na banco, što na italijanskom znači drvena tezga, i tu bi predao sve svoje što bi posedovao, a onda bi vojnici tu tezgu slomili i odatle je nastao termin bancorotto, tj. bankrot. Ukoliko vam je draža priča o zaljubljenim parovima koji stavljaju svoje katančiće sa imenima pa zatim ključeve bacaju u misteriozni Arno ne bi li ljubav trajala večno, prepustiću vam nju, a obe su deo istorije i obe se prepričavaju godinama, vekovima i služe turistima kao dobra podloga za preporuku nekom svoj prijatelju ili već porodici da posete Firencu. Ja sam poznavala nekoga ko danas više nije među nama, a na tom mostu je ostavio katanac koji ću možda jednog dana potražiti.
Ukoliko vas je moja priča zainteresovala, sigurno ćete posle kratke pauze i odmora poželeti da istražite i noćni život ovog drevnog grada. Mogu da posvedočim mnogim ludim provodima, dočecima Novih godina tamo, kako letnjim, tako i zimskim klubovima koji su me oduševili, a pre svega studenti i svet koji je toliko otvoren, urban, prepun ideja i kreativne aure koja ga okružuje. O tome sledeći put… prepuštam vas istraživanju znamenitosti i obilascima putem Medičijevih koraka.