Većina ljudi priča o jednostavnom životu, kao o nekoj romantičnoj, egzotičnoj destinaciji – kućica u cveću, trava oko nje, skroman život, manje vremena za kompjuterom, više u prirodi… Mnogi pronađu tu jednostavnost u svom životu, na sopstveni način, a mnogi sebi komplikuju život, maštajući o bekstvu u jednostavnost. Uglavnom jurimo nastojeći da postignemo sve što smo sebi zacrtali i nametnuli, dan je suviše kratak da stignemo još i da se naspavamo, a na kraju dana, postignuće i nije neka nagrada – sutra ćemo juriti ponovo, da obezbedimo sebi osnovno, ili tek nešto malo luksuza. Dani se vrte kao na ringišpilu, brzina ne opada, obaveze se udvostručuju, a nagrade izostaju. Naravno da maštamo o jednostavnom životu, koji pre svega znači mir. Naravno da je to mesto mira egzotično i daleko, jer morali bismo da ostavimo sve da bismo našli taj mir, a možda zapravo volimo gužvu i vrevu i zauzetost i ne fali nam kućica u cveću, nego malo više sati spavanja.
Možda ste umorni od jurnjave, ne zato što ne postižete jednostavan život, nego zato što ne podižete svoj standard i ne ostvarujete svoje stvarne snove, jer ih možda sebi ne priznajete. Možda ste odrasli vaspitani da budete skromni i vredni, da cenite naporan rad i verujete da sve morate s mukom da zaslužite i možda ste umorni od tih opterećujućih uverenja. Možda vaši snovi uopšte nisu o egzotici skromnosti i jednostavnosti i povlačenju od ludog sveta, nego o potpunom uključivanju u to ludilo. Možda želite da budete mnogo više, idete mnogo dalje, možda želite sjaj, glamur, luksuz, udobnost, možda ste daleko ambiciozniji nego što mislite, možda uopšte ne želite obične, jednostavne stvari, nego težite veličini.
Možda vam je dosta terora kućice u cveću, jer vi želite palatu u bogataškom kraju i ne zanima vas potočić u šumici i sunce u krošnjama drveća, jer vašima ušima lepše žubori šuštanje novčanica i čarobnije vam svetlucaju dragulji na nakitu.
