Ako tražite sebe, ne treba da tragate van sebe, da sledite primere ili da se ponašate upravo suprotno od svega prihvatljivog i poželjnog. Treba da se vratite sebi, a to nije tako daleko putovanje. Ta devojčica (preglasna i prezahtevna, preosetljiva i suviše povučena) i dalje je u vama. Ona nije nikuda otišla, jer nije ni imala prilike da nekuda krene. Morate je uzeti za ruku i povesti. Onim putem kojim je već tada htela da ide, ali je poverovala drugima da to nije ispravno i prihvatljivo.
Setite se stvari koje ste voleli u detinjstvu ( i zbog kojih su vas kritikovali) – možda ste bili aktivni i brzi, igrali se sa dečacima, valjali po blatu i penjali na drveće, pa su vas postiđivali govoreći vam da ste muškarača i da se devojčice tako ne ponašaju i da vas niko neće voleti ako budete tako divlji. Možda ste najviše voleli da se usamite (sakrijete pod sto) i razgledate svoje slikovnice, da crtate i bojite, a oni su vas izvlačili iz skloništa i terali da pred gostima recitujete pesmice i pokažete kako ste poslušni i lepo vaspitani. Možda ste satima maštali i igrali se sami sa svojim igračkama, pa su vas terali da se igrate sa drugom decom, jer nisu želeli da im dete bude zanesenjak i usamljenik. Lagano su vam oduzeli sve alate autentičnosti, uveravajući vas da vas niko neće voleti takve kakve ste.
Ne treba vam da tražite sebe i svoju svrhu – samo treba da se setite onoga što ste uvek bili. Jednom ste to znali jasno i bez ikakvih sumnji. Tačno ste znali šta volite, a šta ne, šta vas plaši i šta vas raduje, šta vas zabavlja i inspiriše. Vratite se toj devojčici i dajte joj njeno blato i pentranje, njen bučan smeh, njen vrisak nezadovoljstva, vratite joj njena tiha maštanja, knjige i crteže, njena usamljena popodneva provedena u svetu mašte, njene suze zbog nepravde i grubosti. Jer to ste vi, takvi ste. Kreativni, slobodni da se smejete i plačete, glasno ili tiho, da proživljavate i delujete iz osećaja, iz srca, sa pravog mesta u sebi.
Naslovna fotografija: instagram.com/ootdmagazine
Brankica Milošević
