Parfem je oduvek bio neka vrsta identifikacije, nešto što na neki način određuje naš identitet. Isprogramirani smo da kad osetimo jak, oštar miris identifikujemo osobu kao nezavisnu, snažnu i ozbiljnu. Međutim, šta ako grešimo? Šta ako je ta osoba zapravo potpuno drugačija, samo je dovoljno smela da ne želi da nosi aktuelne parfeme? Da, to su oni parfemi koje viđamo na reklamama, na društvenim mrežama, oni koje naše omiljene blogerke reklamiraju kao potpuni novitet i “must have” ove sezone, a mi sve potrčimo u nabavku istog, kako se ne bi kojim slučajem rasprodao. Ali šta ako je ta naša devojka potpuno ranjiva, nesigurna i nežna? Mi bismo joj po već stvorenoj formuli prepisali sladunjav, cvetni parfem jer nekako baš ide uz takav opis.
Može li parfem predstavljati pobunu? Pobunu protiv pravila, protiv uniformisanosti, pobunu protiv onog normalnog – a zapravo svakome od nas je nešto drugačije normalno. Ako smo mi ti koji se konstantno menjamo, kako možemo izabrati parfem kojem smo doživotno verni, koji nas definiše i po kom smo prepoznatljivi?
John Galliano, britanski modni dizajner, trenutno kreativni direktor kompanije Maison Margiela upravo je bio inspirisan ovom temom. Pobunom, pravilima, identitetom.
