Ka što rekoh i pedesete i šezdesete su posebne što se tiču mode, ali sve posle toga je haos, kreće lagano nizbrdo. Tako da se ovaj put zadržavam u dvadesetim, a neki drugi put ću produžiti. To su neka druga vremena, neke druge priče, iz koje si ti?
Kad ne mogu da zaspim zamišljam svoje kreacije iz određenog doba, zamišljam kako bi me ljudi gledali da te priče “furam” ovde i sada, verovatno kao neku poremećenu devojku, ali ko nam još brani da maštamo. Tamo bar nema bele košulje niti kopčanja pozadi, tamo se radi ko šta hoće.
Tako da kad hoću realnost jednostavno se probudim i živim, a u suprotnom sklopim oči i zaigram na nekoj igranci kod komšija koji imaju još veću kuću od moje i glasniji gramofon i nazdravim dvadesetim. Režiser sam sopstvenog filma, te scene bude u meni dobro raspoloženje, pa nek kažu ljudi da sam luda. Odmah dobijem volju da se sredim malo više makar išla i samo do prodavnice, ubacim neki detalj u svakodnevicu na neki način oživim maštu ili dobrim šeširom ili jačim karminom.
Nikad ne prestajte da maštate, čak iako je nestvaran san, za nekoga glupost, dokle god u vama budi pozitivnost i optimizam, rađa smeh i zadovoljstvo, pustite ga, oslobodite maštu i zabavite se. To je moj lek za skretanje misli od svakodnevnih životnih problemčića i verujte mi deluje. Ne gubite ništa da pokušate.
Dakle, koje vreme je tvoja inspiracija?!
Anđelka Popadić
