Ali ponekad, najčešće onda kad ti je najvažnije, toliko nema, da si sigurna da bi jedino telepatija završila posao.
I onda razmišljaš dalje. Da bi te neko razumeo i doživljavao tako jasno kao što ti je potrebno, treba da bude vrlo sličan tebi. U senzibilitetu, inteligenciji, iskustvu, vrednostima, povezanosti uma sa srcem, svesnosti, namerama. I shvataš da to prevazilazi srodnost duša.
Ono što ti treba je ista ti, samo muško.
I kad dođeš do ovog zaključka, ustukneš i malo se uplašiš. Prvo, to je realno koliko i princ na belom konju. Znači, nikad nećeš sresti svoj muški klon. A onda, kad bi stvarno postojao, koliko bi to bilo zastrašujuće? Da li bi uopšte postojala ikakva privlačnost među vama? Zatim, da li bi to bio incest? Najincestuozniji od svih incesta? Da li se Narcis tako nekako osećao?
