Kad želiš da partner može da ti pročita misli, to su obično trenuci besa, frustracije i očajanja. Nešto mu govoriš, pokazuješ, crtaš, dočaravaš, ulivaš u njegovo energetsko i mentalno polje na sve ljudski dostupne načine, a on se brani.
Ne razume. Ne veruje. Sve pogrešno tumači. Čuči iza zida svog ega i ne možeš da ga nagovoriš ni da proviri. Nije bezbedno. Traži se od njega neko učešće i uključivanje koje će možda…ne znam…da ga zamađija? I onda poželiš da postoji neki način da spojite mozgove, da mu omogućiš pristup u svoje misli, u svoj doživljaj, da vidi stvari iz tvog ugla i sa tvojim osećanjima i da prestane da bude tako tvrdoglav, uskogrud i glup.
Postoje mnogi načini za to. Zovu se slušanje, empatija, razumevanje, saosećanje, otvorenost i spuštanje garda, primanje i davanje.
