Ljubavnika koji nam je prijatelj. Prijatelja, koji je ljubavnik. Hoćemo jednog čoveka, celo njegovo srce. I dušu i telo, naravno. I čudimo se zašto je to tako nedostižno, kad to nije ništa što i same nismo u stanju da pružimo.
Sve što znamo o dobrim vezama (a čule smo da ima takvih) da se definisati sa te dve oblasti odnosa. Prijateljstvo i seks.
Koliko puta smo pokušale da se sprijateljimo sa svojim ljubavnicima i nije išlo? Nema materijala. Oni misle da treba da se držimo kreveta i družimo jedino goli. Možda čak i zloupotrebljavaju naš prijateljski stav, ali nerado ili nikako ne uzvraćaju. Ili počnu da zabušavaju u seksu, ako se prime na prijateljstvo. Ma nešto fali.
Koliko puta smo pokvarile prijateljstvo, pokušavajući da iz tog odnosa skliznemo u ljubavnički? Delovalo je kao najbolja opcija na svetu. Prijatelj je neko koga već voliš, samo to treba da overiš telesnom izjavom ljubavi. Ali telo je instrument za sebe. Ne pali se na prijateljstvo, ako ga hemija nije pokrenula sama od sebe.
Ne možemo da napravimo od jednog odnosa drugi, zato jer se prijateljstvo u ljubavi razvija zajedno sa telesnom bliskošću i željom da oboje učestvuju u odnosu. Zaljubljenost je neophodna. A onda možda preraste u ljubav, koja je najbliže povezana sa prijateljstvom.
Aleksina Đorđević
