Oni žele slobodu
Stalna muška priča koju već i vrapci na granama znaju, govori o potrebi za slobodom. Njima treba da trče proplancima i šunjaju se šumama nesputano, ne misleći ni na šta osim na avanturu lova – treba im da budu divljaci, a moraju da žive unutar civilizovanih okvira i da prihvate odgovornosti odraslih osoba, ako misle da ikako prosperiraju u životu. U savremenom svetu ta sloboda znači da žele da imaju svaku ženu koju mogu, da ih u tome ne sprečava činjenica da su se jednoj ženi već obavezali (to ih ponekad baš ljuti), kao i da im je potrebna sloboda da budu primitivni bar u nekim aspektima života u koje im se mi takođe mešamo. Oni su u stanju da provedu dan totalno neproduktivno, bez ikakvog plana i organizacije u svojoj „pećini“ i da nam se uopšte ne jave, jer su jednostavno zaboravili na nas i ne planiraju svoje vreme tako da veče provedu sa nama, kao što mi to činimo, spremajući se unapred po pola dana. I to je za njih sloboda, dok je za nas prosto neodgovornost. Možda muškarcima taj osećaj obavezanosti zaista ne da nije prirodan, nego je suprotan njihovoj prirodi i možda ih stvarno treba uhvatiti i dresirati, kao divlje konje, napraviti od njih korisna i uljudna stvorenja i usmeriti ih na rad, sport i izvršavanje zadataka, kako bi konstruktivno utrošili energiju koju bi oni najradije uložili u izležavanje, gledanje pornića i masturbaciju.
