Seksualna revolucija, izjednačavanje muške i ženske slobode u izboru partnera, emancipacija, rodna ravnopravnost i ostale tekovine sa kojima smo stupili u 21. vek zamišljajući da smo veoma civilizovani, sve nam to nije pomoglo da podignemo muško ženske odnose na nivo koji bi možda trebalo da očekujemo od jedne visoko razvijene civilizacije, kojoj tripujemo da pripadamo.
Ali, ovo je vreme paradoksa. Sve što je ikada prevaziđeno, podiglo se iz mulja na neki način, u nekom obliku, svako saznanje sa ove i one strane nauke ima svoje pobornike, svaka informacija je dostupna, svaka tajna pretpostavljena, svaka ludost promovisana. Pa, možda je zabavno razmišljati o postojanju muškog pojasa nevinosti, kao o rodno ravnopravnoj raboti, ali čim postoji sprava za mučenje, znači da postoji i žrtva.
Koliko god fensi izgledao, providan, svetlucav, maskirni, pojas nevinosti za muškarca ne izgleda manje grozno nego ženski. Onaj gvozdeni, srednjevekovni. Sa srcolikim otvorom na guzi i nazubljenom uzdužnom rupicom na ribici.
Prvo što izaziva grozu je nemogućnost održavanja higijene dok si pod klljučem. Što u srednjem veku nije bio problem, jer su svi stalno smrdeli i nisu znali ni ruke da peru, a kamoli dupe. Zalivanje parfemima i prosipanje noćnih posuda kroz prozor na ulicu, to je civilizacijski nivo srednjeg veka.
Zastrašujuća moderna spravica za držanje kite pod ključem i to, obratite pažnju u položaju na dole, izaziva istu asocijaciju. Mislim, čovek treba da piški kroz onu rupu, pa nema šanse da to bude uredno. I ovako im poslednja kap uvek završi u gaćama, o čemu je već dovoljno neprivlačno razmišljati.
Zatim, šta ako mu se digne? Čoveče, pa to sigurno boli. A sledeće, ko bi normalan pristao u 21. veku da mu stave kitu u kutiju? I odmah zatim, ko bi bio toliko bolestan da smatra da je to rešenje?
Možda neki sado mazo trip, ne znam. U nekoj uvrnutoj igri. Dobro, ako neko pristaje na to, njegova stvar, ko može da kaže šta je danas uvrnuto?
Ali stvarno, ako je njegova vernost osigurana samo ako mu zaključam kitu, pa koliko onda ta vernost vredi? I koji sam ja manijak? I ako sam manijak, zar ne bih posumnjala da će se već nekako snaći da obije taj katanac? Neki kalauz, kojim lepo može da otključa spravicu i da je posle zaključa? I vuk sit i koze na broju. A što da budem tolika koza?
Ako nije u stanju da me ne vara, ili ću pristati na tu opciju, ili ću ga ostaviti. Nema te ljubavi koju će neki katanac da sačuva. I nema tog poštenja koje se ne pretvori u otpor, ako je prisilno.
I šta ako izgubim ključ? Kako da razbijemo katanac? Uh, uh, sve gore od goreg.
Da mene neko proba da zaključa od struka na dole, verovatno bih našla načina da se kurvam kao najgora i da se naslađujem svojom domišljatošću.
Ne verujem u katance i sprave za mučenje.
Ali veoma me plaši što postoje, makar i kao modna ludost.
