Ana Bolen (Anne Boleyn) bila je “obična devojka iz naroda” dok se nije udala za engleskog kralja i poznatog ljubitelja ženskog društva, Henrija VIII. Zahvaljujući njegovoj ljubavi i tom braku, postaće prva markiza od Pembruka, a zatim i jedna od najslavnijih i najuticajnijih kraljica u istoriji Velike Britanije, tokom života, a i dugo posle svoje smrti, voljena i prezirana, osuđivana i slavljena, zaslužna za raskid veza između Britanije i rimokatoličke Crkve, kao i uvođenje protestantizma u Englesku. Bila je majka čuvene kraljice Elizabete I i jedina žena za kojom je Henri VIII zaista žudeo i kojom je bio zaluđen – čak i uprkos tome što joj nije bio veran i što se postarao da joj glava bude odrubljena.
Ana Bolen je ostavila veliki trag u istoriji Engleske, među svojim sunarodnicima, ali i u modernoj svetskoj kulturi.
Henri VIII, jedan od najpoznatijih britanskih vladara, bio je drugi monarh iz dinastije Tjudor (Tudor). Poznat po svojoj zavodničkoj ličnosti, imao je šest žena i još nekoliko ljubavnica sa kojima nikada nije sklopio brak. Anu Bolen upoznao je kada je ona, nakon neuspelog pokušaja sklapanja braka sa svojim rođakom iz Irske, došla na njegov dvor da bude dvorska dama kraljevoj prvoj ženi Katarini od Aragona (Catherine of Aragon) i družbenica njegovoj sestri. Na dvoru je, kao kraljeva ljubavnica, već bila njena sestra Meri Bolen, koja se ubrzo udala za nekog plemića nižeg ranga, nakon što je kralj izgubio interesovanje za nju i nije se potrudio da je bolje “skući”.
Anin dolazak na dvor 1522. nije bio njen prvi susret sa članovima porodice Tjudor. Tokom svog školovanja u Francuskoj i Holandiji, Ana je upoznala Henrijevu sestru, kontraverznu kraljicu Margaritu od Navare (Marguerite de Navarre), poznatu zaštitnicu humanista i renesansnih stvaralaca, koja je Ani približila njihovo stvaralaštvo. Ana, impresionirana kraljicom Margaritom, sa sobom je u Englesku ponela njenu knjigu u kojoj se nalazila i čuvena religijska poema “Ogledalo grešne duše” (Miroir de l’âme pécheresse), koju kasnije na engleski prevodi Anina i Henrijeva ćerka Elizabeta I.
Henri VIII
Godine 1525, Henri se zaljubljuje u Anu i počinje da joj se udvara. Ona, ipak, vođena sestrinim iskustvom, odoleva pokušajima kralja Engleske da je zavede, ne želeći da završki kao njegova odbačena ljubavnica. Henri joj 1528. piše pismo:
Za Anu Bolen,
moju gospodaricu i prijateljicu, 1528.
Svoje srce i čitavo svoje biće predao sam tebi u ruke, sa nadom da ću se time preporučiti tvojoj milosti i da naklonost koju gajiš prema meni neće biti umanjena odsustvom jer bi to samo osnažilo bol koji mi mori dušu, što bi bio pravi greh jer mi sama razdvojenost već nanosi dovoljno patnje, čak više nego što sam ikada mogao da zamislim. To me neminovno tera da se prisetim jedne astronomske činjenice. Naime, što su polovi dalje od sunca, vrelina je uprkos tome snažnija. Isto je i sa našom ljubavlju. Daljina se isprečila između nas, ali žar naših srca uprkos tome raste – bar što se mene tiče. Nadam se da isto važi i za tebe i uveravam te da je bol zbog razdvojenosti u mom slučaju tako silan da bi bio nepodnošljiv da ne živim u čvrstoj veri da uživam tvoju bezgraničnu i neprolaznu naklonost. Kako bih te podsetio na to, i pošto telom ne mogu da budem s tobom, šaljem ti stvar koja će ti u najvećoj mogućoj meri zameniti moje prisustvo – tačnije, moju sliku – kao i poklon koji sam ti ranije pomenuo, sa nadom da ću, kad ti to poželiš, zauzeti njihovo mesto.
Svojeručno,
Tvoj sluga i prijatelj,
Henri Osmi
Zaljubljen kao nikada do tada, Henri VIII zahteva poništenje svog braka sa Katarinom od Aragona. Slom moći katoličke Crkve u engleskoj započinje upravo kada papa Klement VII odbija da izvrši to poništenje i omogući Henriju da se oženi Anom. U maju 1533, Tomas Kranmer (Thosam Cranmer), engleski reformator i nadbiskup kranterberijski, izvršava kraljevo naređenje i poništava njegov brak sa Katarinom, a samo pet dana kasnije proglašava brak Henrija VIII i Ane Bolen važećim. Nakon ova dva čina, papa izopštava Henrija i Kranmera, a kralj preuzima englesku Crkvu pod svoje vođstvo. Prvog dana juna iste godine, Ana biva krunisana, a 7. septembra rađa devojčicu Elizabetu.
Anin potpis
Ana Bolen je bila vrlo inteligentna, politički sposobna (pomogla je sklapanje nekoliko saveza, od kojih je najznačajniji sa Francuskom) i upečatljivog temperamenta. U to vreme ovaj skup osobina smatran je savršenim za ljubavnicu i pogubnim za suprugu. Pozitivno javno mišljenje o kraljici počelo je da opada. Pročulo se kako se prema nekim, starijim članovima svoje porodice ophodi rečima “kojima se ne treba ophoditi ni prema psu”. Nakon što je rodila mrtvo dete, a kasnije i pobacila, Henri, sa svojim savetnicima, razmišlja o napuštanju Ane i vraćanju Katarini, čija je ćerka sa Henrijem, Meri (Mary I, poznata i kao Bloody Mary – Krvava Meri), izgubila status princeze i dobila status kopileta. Ipak, tokom leta 1535, kraljevski par se pomirio.
"Henrijevo pomirenje sa Anom Bolen", 19 vek
Ani je zameran i previše ekstravagantan način života. Ona je trošila gomile novca na haljine, nakit, lepeze od paunovog perja, opremu za jahanje, nameštaj i renoviranje palata po svom ukusu. Njen moto je bio “Najsrećniji” (The Most Happy), a zaštitni znak beli soko.
Optuživali su je i za tiraniju i uplitanje u kraljevu vladavinu, nazivajući je “kraljevom kurvom” i “zlom prostitutkom”. U očima javnosti, kraljica je dotakla dno kada je biskupa Džona i Tomasa Mora pogubila samo zbog neslaganja sa njenim stavovima. U narodu je ostala omražena sve do pogubljenja nje same.
Uprkos ljubavi koju je osećao, Henri je bio nezadovoljan i jer nije dobio muškog naslednika, ali se, ipak, nadao da će on i Ana uskoro dobiti i sina. Nakon tri pobačaja, Henri počinje da viđa Džejn Simor, koja će kasnije postati njegova žena.
Početkom 1536, vest o smrti Katarine od Aragona, prve žene Henrija VIII, stigla je do kralja Henrija i Ane. Kralj i kraljica su bili presrećni zbog ovih vesti. Sutradan su nosili žuto od glave do pete – ova boja se u Engleskoj smatra bojom radosti i slavlja, a u Španiji, Katarininoj rodnoj zemlji, bojom žalosti, zajedno sa crnom. Nakon ovih događaja, Ana je sa Meri pokušala da sklopi mir, ali joj to nije uspelo, jer su počele da kruže glasine kako je Katarina otrovana od strane Henrija ili Ane, jer joj je srce bilo potamnelo. Moderni stručnjaci se slažu da ova pojava nije uzrokovana trovanjem, već rakom srca, za koji se u to vreme nije znalo.
Kasnije istog meseca, kralj je, u toku viteških igara, srušen sa konja i dva sata je bio bez svesti, a Ana je pet dana kasnije izgubila bebu, baš na dan Katarinine sahrane. Plod je bio star tri i po meseca i u pitanju je bio dečak. Smatra se da je ovim događajem započeo kraj kraljevskog braka.
S obzirom na Henrijevu očajničku želju za sinom, niz Aninih trudnoća je privukao mnogo pažnje. Istoričari smaraju da je, između rađanja Elizabete i pobacivanja muškog deteta, Ana imala dvoje mrtvorođene dece. Dok se ona oporavljala od pobačaja, Henri je objavio da je u taj brak uvučen uz pomoć “sortilege”, što je francuski termin za “prevaru” ili “čini”. Džejn Simor je ubrzo preseljena u kraljevske odaje.
Kralj Henri VIII i Ana Bolen u lovu na jelene u Vindzoru
Koristeći mučenje ili lažna obećanja, kraljevi ljudi su niz muškaraca koji su bili u kontaktu sa kraljicom naterali da priznaju kako su bili njeni ljubavnici. Poslednji među njima bio je kraljičin brat . Početkom maja 1536, Ana je uhapšena i odvedena u Londonsku kulu (Tower of London). Bila je optužena za preljubu, incest i izdaju, za šta je sledila kazna vešanjem, davljenjem i čerečenjem za muškarce, odnosno spaljivanjem za žene. Takođe je optužena i za planiranje kraljeve smrti sa svojim ljubavnicima. Dana 14. maja, nadbiskup Kranmer je proglasio Anin i Henrijev brak raskinutim, iako je upravo on tokom suđenja bio jedini koji je zastupao kraljičin interes. Nakon njenog pogubljenja, on je, u suzama, izjavio: “Ona koja je do danas bila kraljica Engleske, sada je kraljica na Nebesima.”
Iako su dokazi protiv bivše kraljice bili slabi, ona je osuđena na smrt. Čuvari Kule su primetili kako je bila vrlo vesela i spremna da joj život bude okončan. Kralj je, ponovo, možda nesvesno i na veoma bizaran način iskazujući svoju ljubav, njenu kaznu promenio iz spaljivanja u odrubljivanje glave, a za to je zadužio poznatog mačevaoca, ne želeći da njen vrat bude prerezan običnom sekirom.
U zapisima čuvara Kule, Antonija Kingstona, pronađena su ovakva svedočenja: “A ona mi reče: “Gospodine Kingston, čujem da neću umreti pre podneva, i zato mi je vrlo žao, jer sam se nadala da ću u ovo vreme već biti mrtva i gotova sa bolom.”Rekoh joj da neće boleti puno, možda uopšte. A ona tada reče: “Čujem da je izvršilac kazne jako dobar, a i ja imam tanak vrat” i tada stavi svoje ruke oko njega, smejući se od srca. Video sam mnoge muškarce i žene koji čekaše pogubljenje i oni bejahu vrlo žalosni, a ova dama vide toliko radosti u smrti.”
"Ana Bolen u Kuli"
19. maja ujutru, Ana Bolen je pogubljena. Nosila je crveni kaput ispod tamno sivog svilenog ogrtača oivičenog krznom. Oko vrata je nosila krzno hermelina. Pred pogubljenje bila je “đavolastog duha”, “radosna kao da neće umreti”. Dželat, poznati francuski mačevalac, bio je toliko dirnut njenom pojavom da se tresao. Pogubljena je jednim potezom mača.
Ana je za sobom ostavila veliko nasleđe. Iako pred smrt omražena, kada je njena ćerka Elizabeta krunisana, Ani je dodeljena titula velikomučenice i heroine engleske reformacije. Tokom vekova, inspirisala je nastanak mnogih umetničkih i kulturnih dela. Proglašena je najvažnijom i najuticajnijom kraljicom Engleske, jer je bila povod da se Henri razvede od Katarine od Aragona i proglasi svoju nezavisnost od Rima.
Mnoge legende vezane za ovu kraljicu su nastale tokom vekova nakon njene smrti. Jedna od najzanimljivijih je ta da je, zbog “pretvaranja Henrija u bezbožnika”, osuđena da zauvek gori u unutrašnjosti vulkana Etne.
Lik kraljice Ane Bolen inspirisao je i mnoge umetnike modernog doba. Snimljeno je oko dvadeset filmova o njenom životu, a nju su tumačile, između ostalih, Marija Kalas, Natali Portman i Helena Bonam Karter.
Natali Portman i Helena Bonam Karter u ulozi Ane Bolen
Povodom legendi o Ani kao veštici, njen portret visi među portretima ostalih poznatih čarobnjaka i veštica u Hogvortsu, u filmu “Hari Poter i kamen mudrosti” (Harry Potter and the Philosopher’s Stone).
Napisano je preko stotinu knjiga o životu Ane Bolen, među kojima su i “Za umreti: Dnevnik Ane Bolen”, “Dvorana vukova”, “Kraljeva ruža”, “Ukleta kraljica Ana”, “Dama u Kuli”…
Ana se pominje u pesmama mnogih umetnika, među kojima su i pesma “Talula” umetnice Tori Amos (stihovi: “Ran into the henchman who severed Anne Boleyn, he did it right quickly a merciful man. She said 1+1 is 2, but Henry said that it was 3”); pesma “Old Age” Kortni Lav (Courtney Love) (stihovi: “Someone please tell Anne Boleyn chokers are back in bloom”) i pesma “Find the Lady” Edvarda Kaspela (Edward Ka-Spel) (stihovi: Anne Boleyn is shouting Boo! Because a ghost cannot applaud). Pesmu koju je Ana Bolen lično napisala o smrti, pod nazivom “Death (Rock Me To Sleep)” izvela je Lusi Vord (Lucy Ward).
U mnogim TV emisijama kraljica Bolen je pominjana iz različitih razloga. U “Porodici Adams” (Addams Family), obezglavljena lutka, omiljena igračka Mortiše Adams nosi njeno ime.
U seriji “Ružna Beti” (Ugly Betty), Beti Suarez nosi repliku jedne od njenih čuvenih ogrlica.
U poslednjoj epizodi druge sezone serije “Tračara” (Gossip Girl), Bler Voldorf (Blair Waldorf), takođe manipulativna, inteligentna i sposobna kao Ana Bolen, inspirisana njenom vladavinom i takođe svojevrsna “kraljica njujorške elite”, kaže – “Da bi bila kraljica, moraš biti hladna. Ana Bolen je mislila samo svojim srcem, pa je ostala bez glave. Zato se njena ćerka Elizabeta zaklela da se nikada neće udati za čoveka. I udala se za državu.”
Henri VIII je imao mnogo žena, ali gotovo svi njegovi savremenici, voleli Anu Bolen ili ne, smatraju da je samo nju istinski voleo. Ipak, zaslepljen očajničkom željom za muškim naslednikom i pod uticajem njenih neprijatelja, a njegovih bliskih savetnika, načinio je svoju ljubav zaista fatalnom – po nju. Ipak, kraljica Ana Bolen, inicijator jedne od najvećih promena u Velikoj Britaniji ikada, jedna od najčuvenijih engleskih kraljica i muza, kako svog kralja, tako i mnogih umetnika tokom i posle njenog života, ostaje sveprisutna kroz legende, svoje nasleđe i mnogobrojna dela moderne umetnosti inspirisana njenim likom.
Da pogledate tekstove do sada objavljene u serijalu “Muze na Zemlji”, kliknite ovde.
Uroš Pajović voli lepe stvari i lepe ljude. Pogled na svet i odnos prema drugima deli sa dr Hausom. “I am not settling for anything less than everything.”
