O, mužjaci! O, Beograđani! O, Srbi! O, Balkanci!
Žene sede u kafićima! Sunce im obasjava kožu što su tek ovlašno prekrili tkaninama najlepših boja. Kose im se bujne i sveže očešljane vijore na povetarcu. Našminkane su lagano tako da poljubac ili dva neće poremetiti ništa, a usne su im namazane mirisima voća i ukusima strasti. Sede i nerviraju se!
Gde ste, o mužjaci!
Vidim klince ispred igraonice. Devojčice ih mole da malo izađu na vazduh i prošetaju se s njima, ruku pod ruku. Golobradi momci se nećkaju i prave se kul, vraćaju se pred ekrane. Ali to su deca, klinci, klinčadija.
Gde ste vi, o mužjaci?
Žalite se, gunđate, treba vam lova, kola, stan. Možda je i tako, ali da sednete i osmehnete se nije vam potrebno ništa od toga. Iskoristite prednosti emancipacije kada nije neophodno da sve plaćate dami. Osim toga, reč i osmeh nisu skupi. O, veliki jebači balkanski!
