Dobro znamo šta oni dobacuju nama. I kako cenimo te tipove što dobacuju. Prostaci. Ali, koliko god da su goveda, laska nam. Znamo da su nam uputili kompliment, iako su bili veoma bezobrazni. Ako su kojim slučajem još bili i veoma duhoviti, blistaćemo, kao da su nam poklonili cvet i priredili romantičan trenutak a da ga uopšte nismo očekivale.
Za toliko smo u stanju da ih shvatimo. Kurče se, muškarci su. Ako nam dobacuju, to je zato što smo privlačne. Jer oni vide ono što vide. Izazovan minić, bujan dekolte, dugačke noge, provokativno držanje ili dostojanstveno paradiranje – i saopštavaju svoje neposredne utiske.
Kako bi uopšte mogli da uoče da li im delujemo inteligentno, ili kao neko ko bi im spremao domaći ajvar, kad ih naš izgled u tome ometa? Ako uoče naša pušikurska usta doduše, možda će im pasti na pamet komentar tipa brate, ova ti ne bi mesila kolač za slavu, a nekoj curi koja im liči na domaćicu, sigurno ne bi dobacivali mala, deluješ mi kao da umeš da napuniš paprike, a i ja umem po nešto da napunim, šta misliš o tome da se udružimo. Ne, to je neozbiljno. Jer kad oni curu shvataju ozbiljno, to ne saopštavaju tako da svima bude jasno.
Što će reći, muškarci ništa ne provaljuju na osnovu naše fasade, a svakako ih ona privlači kao beli zid crtače grafita – hoće da se potpišu.
Ne pada im na pamet spremanje paprike u bilo kom obliku, iako je visoko vrednuju u ocenjivanju domaćičkih veština.
Mi ćemo reći da su površni, prosti, da nemaju mašte, da su nedorasli i blentavi, jer mi u njihovim čvrstim guzama, širokim ramenima, firmiranim košuljama, visini i građi, boji očiju, načinu na koji koračaju, vidimo mnogo više nego privlačnu figuru koju želimo da razodenemo, prepipamo i pomnije razgledamo.
Želimo, naravno. Ali duboko smo svesne da ta figura nije privlačna ako u njoj ne tinja duh i ličnost koja pobuđuje emocije koje doživljavamo – ili ne doživljavamo, kad otkopčamo dugmad i kaiševe.
