Smrt nas svakako oslobađa svih okova ljudskosti, ali dok smo živi, svest o prolaznosti može nas povesti putem oslobađanja, čije prednosti praktikujemo – i plaćamo – dok smo živi.
Oni kojima nije potrebna nada, ne pristaju ni na očajanje. Oni poznaju poštovanje. Urade ono što je ljudski moguće, a zatim se povuku i poznajući ograničenja ljudskosti prepuste tokove božijim rukama. Ne zato što veruju i nadaju se, nego zato što znaju kako stvari funkcionišu.
Domet ljudskosti je skučen. Ali unutar svojih granica takođe se nalazi i unutar kosmičke bezgraničnosti. U praksi, svaka filozofija je prosta. Gledaš svoja posla i sve nekako dođe na svoje. To nije nada da će ti želje biti ostvarene, da će se dogoditi čudo, da se neminovno neće dogoditi. To je mudrost prihvatanja očiglednog i uzimanja u obzir svega onoga što ne vidimo, ne registrujemo i ne znamo da postoji.
