U Tarinom belom carstvu nalazi se skijalište Nagramak. Na toj nevelikoj površini postoji jedna jedina kafanica. U njoj su poređani stolovi prekriveni kariranim stolnjacima – neki su baš veliki, a neki jedva da zauzimaju prostor “dva sa dva”. Cene onoga što možete da popijete i pojedete više su nego pristupačne. Nema “modernih” jela, samo ona klasična – srpska. Naravno, možete da popijete i pravu tursku kafu. Specijalitet kuće je kuvano vino, koje se pije u jednom cugu, jer je toliko slatko i pitko. Unutar kafanice sve vrvi od turista koji su došli da isprobaju stazu za skijanje i provere kakav je pogled sa ove visine. Upoznaćete ljubaznu konobaricu punu raznih životnih priča. Jedna od njih je i kako je skijalište dobilo naziv.

taksi Nagramak

Ako vas mrzi da pešačite, uzmite taksi

Meštani ovog mesta, njih dvadesetoro, godinama nisu mogli da žive od turizma. Uglavnom su prodavali šumu i tako izdržavali porodice. Nije bilo merne jedinice za količinu posečene šume već se ona merila u kilogramima (jedan naramak drveta težak je oko 70 kg). Kada bi se kupci “pogađali” oko cene, prodavci bi govorili: “Nećemo, valjda, meriti drva na gram.” “Hoćemo, hoćemo”, odgovarali bi zainteresovani ljudi. I tako nastade ime skijališta. Da biste došli do njega, “naoružajte” se dobrim raspoloženjem, pa pravac na vrh od 1,300 metara. U prethodnom tekstu opisali smo smeštaj u vikend-naselju koje pleni zbog niskih drvenih planinskih kućica koje mirišu na studen.

E pa, od tog naselja idete jedinom stazom, duž jelove šume, koja će vas dovesti do raskrsnice na kojoj se račvaju dva puta: jedan za Zaovinsko jezero i drugi, ka skijalištu. Taj put je neobičan. Ide se uzbrdo, a prvo naseljeno mesto ima i svoje ime: Sokolovići. Celo mesto u vlasništvu je samo jedne porodice. U ovom kraju takvih zaseoka ima otprilike četrdesetak i svako je naslovljeno po nečijem prezimenu. Idete, penjete se, idete po cik-cak putanji i na kraju “planinarenja” dolazite ispred ušuškanog skijališta koje je tek počelo da se razvija u turistički objekat. Atmosfera u kafani, čist vazduh koji struji ovim podnebljem, kao i debeli pokrivač snega, čine da na Tari ne razmišljate mnogo. Takav osećaj pleni i ne da vam mira.


Biljana Dimčić je diplomirani politikolog za novinarstvo i komunikologiju. Naučila je mnogo toga na Fakultetu politickih nauka i isti bi upisala ponovo. Odnosi s javnošću su joj strast. Veruje da politika i moda imaju nešto zajedničko. Fakultet informacionih tehnologija, gde je radila kao PR menadžer,  ostao u lepom sećanju. Internet je mnogo stvari, ali i revolucionarna pojava modernog doba. Ne voli površnost, misteriozna u svojoj suštini, prema njenom mišljenju – stil je sve.

Comments