U svetu gde su muškarci i dalje dominantniji u gotovo svakom smislu, gde su njihova primanja čak i uređenim zemljama veća od primanja žena, koje obavljaju iste poslove i gde su muškarci u mnogome povlašćeni, ženama nije jednostavno ni lako. Čak i najuređenijim zemljama žene osećaju da su muškarci superiorniji i da njih uglavnom ozbiljnije shvataju. Proći će verovatno još mnogo vremena dok se ne uspostavi ravnopravnost o kojoj za sada možemo da govorimo samo u teoriji. Ipak, treba znati u svetu postoje krajnosti. Nije na našim prostorima najgore, ima zemalja gde žene nemaju ni osnovna prava, koja mi smatramo normalnim i neophodnim. Sa druge strane, ne možemo ni da se pohvalimo da nam cvetaju ruže po pitanju ženskih prava, jer je u nekim zemljama to sve značajnije uređeno.
Kriterijumi na osnovu kojih se određuju položaj žena u jednom društvu dele se na tri osnovne kategorije: inkluzija, bezbednost i pravda. Sve ove kategorije imaju i svoje podkategorije, pa tako inkluzija uključuje između ostalog i predstavljenost u vladi, pitanje obrazovanja, finansijske stabilnosti. Kada je bezbednost u pitanju u središtu je nasilje u porodici. Kada je pravda u pitanju ovde do izražaja najviše dolazi pitanje diskriminacije.
Najbolja situacija je u Norveškoj, Švajcarskoj, Finskoj, Danskoj, jer su gotovo svi kriterijumi maksimalno ispoštovani. Na početku liste zemalja koje se ističu kao idealne za žene, odnosno u kojima se jako vodi računa o svim pravima, izdvajaju se i Austrija, Velika Britanija, Luksembur, Švajcarska, Švedska, Kanada, Estonija, Novi Zeland, Španija.
Sa druge strane, kao što i pretpostavljaš, ženama nije nimalo lako u zemaljama poput Jemena, Avganistana, Sirije, Pakistana, Južnog Sudana, Iraka. Ove zemlje nalaze se na samom dnu liste. Ne samo da se ne poštuju osnovna prava žena, već su žene i te kako ugrožene.
Od ukupno 167 zemalja, naša zemlja se nalazi na 24. mestu, što i nije tako loša pozicija, ali naravno treba još uvek da se radi na određenim pojedinostima, koje će ženama omogućiti lakše funkcionisanje.
