Mislim da je krajnje vreme da neko muškim čitaocima našeg časopisa pokloni jedan kratak predah od tašnica, štiklica, potrage za idealnim muškarcima i svih onih besmislenih tema za jednog mužjaka, u kojima svakodnevno na stranicama Wannabe-a uživaju naše drage dame. Dakle, dobrodošli u svet benzina, škripe guma, kubika i konja!
Prvo da napomenem da je ovaj tekst unapred osuđen na propast. Naime, u zemlji u kojoj posedovanje automobila predstavlja prvorazredni luksuz, ne može biti ni govora o odabiru istog srcem. Ali kada bi na trenutak odleteli u neko bolje vreme, u kome bi svi mogli da biramo ono prevozno sredstvo sa kojim identifikujemo sopstveni stil, potrebe i pogled na svet, došlo bi do zanimljivih izbora i pre svega- zanimljive debate. U nekoliko navrata prisustvovao sam vrlo živim raspravama na temu automobilskog sveta, koje su se završavale durenjima, uvredama, klevetama i svađama. Automobili su nesporno veoma bitna stvar za muškarca, a i u damskom svetu njihovu važnost ne treba potcenjivati! Lično smatram tvorca rečenice da je “fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu” idiotom. Najvažnija sporedna stvar za muškarca su kola! Uostalom, točkovi su ti koji pokreću svet, a ne fudbalska lopta.
Sada kada smo se dogovorili o zanemarivanju činjenice da većina ljudi automobile bira po ceni, a ne po poruci koju je dizajner želeo poslati u svet, mogli bi da kažemo neku reč o tome kakvi ljudi biraju koje modele automobila, kao i kakvoj se klijenteli obraćaju najpoznatije fabrike automobila. Da počnemo:
Alfa Romeo – Senzibilitet i stil. Trijumf duha i strasti prema detaljima. Kada prgavi Luigi, radnik na pokretnoj traci fabrike u Torinu, prošije Alfino sedište šavom od crvenog konca, on obriše rukavom znojavo čelo, otpije gutljaj kratkog espresa iz šoljice veličine naprstka i kaže: “Ah! Bella!” Alfu voze sofisticirani ljudi, kreativci, neracionalni. Nepouzdanost njene elektronike čuvena je, gubici pri preprodaji uvredljivi, ali za njenim volanom čovek se oseća kao da sedi u bašti na Piazza Bra u Veroni u maju mesecu i stavlja rukolu na parče pice. Postoji mnogo bržih i boljih auta i motora, ali devojčica će osetiti leptiriće najpre u Alfi, a ne u Audiju A8. A to bezvrati buldozi sa vrelog beogradskog asfalta ne shvataju.
Da je Alfa komad garderobe, bila bi salonska cipela. Da li bih kupio Alfu? Pa ne. Imam malo razuma nažalost (a možda sam i pomalo buldog). Jeste da Breri ne bih odoleo, ali teško bih prešao preko vešanja koje škripi i jeftinih plastičnih detalja u enterijeru na koje se žali većina vlasnika. Za te pare mnogi proizvođači jednostavno daju više muzike. Doduše, za 8C competizione bih dao bubreg, ali o njemu neću govoriti jer ga niko nikad neće ni imati, osim par kolekcionara i muzeja.
