TOYOTA – Pisao bih na tri strane koliko mi je Toyota neinspirativna, babska, koliko me stimuliše da promenim boju slova ovog teksta u sivo, itd, itd, da nije jednog njenog modela kome skidam i kapu i gaće. Hilux. Svi ovi sjajni modeli kojima posvetih tekst, koliko god bili dobri, imaju dve mane. Pod jedan, imaju rok trajanja. Svaki auto završi svoj vek pre ili kasnije. Pod dva, voze ga u našem delu sveta i nigde drugo. A Hilux nema rok trajanja. On ne umire nikad. I vozi se svuda. Po australijskim prašinama, afričkim savanama, čileanskoj pustinji, po Sahari i severnom polu. Tamo gde ostali automobili žive samo na posteru, Hilux obavlja posao. Bez ikakve dileme, to je najizdržljivije vozilo na svetu. To je jedini auto koji čini stalnu postavku najgledanijeg svetskog auto show-a, neprevaziđenog ’’Top Geara’’. Pokušali su da ga unište i nisu uspeli. Bacali su ga sa zgrade, palili, potapali u more, lupali kuglom za rušenje kuća, i nisu ga ubili. Sve je preživeo i svaki put je upalio. Na kraju im je bilo žao i odlučili su da mu odaju poštu stavivši ga kao eksponat u studio. Novi Hilux verovatno nije toliko otporan kao stari, ali ne treba sumnjati da je i to besmrtnik. I Landcruiser je auto za respekt. I mnoge Toyote uostalom. Sve su to pedantno sklopljene mašine koje će vas odlično služiti. A verovatno će vas i nadživeti, jer ćete umreti od dosade.
VOLKSWAGEN – Racionalnost i razum. Omiljena marka na našim prostorima, gde ljudi nikad neće zaboraviti da je jedini auto, koji je u ratu mogao da se vozi i na lož ulje, bio Golf dvojka 1.6 dizel. Presporo brundalo zadužilo je beskrajno svaku napaćenu zemlju. Održavanje mu je bilo maltene besplatno, a delova je bilo i na trafikama. To je poenta Golfa. Kad nastupi muka i kad zaboravite na estetiku, crvene šavove na sedištu i lepo dizajnirane cajgere, Golf će biti tu da uradi posao. On vas neće izdati. Mada, ta poenta se više ne poštuje. Novi Golfovi nisu poput starih. To su komplikovane i sofisticirane mašine koje više nisu simbol pouzdanosti. Skupi su u startu i održavanje im je skupo. Golf kec je legenda, dvojki treba podići spomenik, trojka je smeće, četvorka je solidna, petica je, kažu, pogođena, a za šesticu još ne znamo. Nek prođe malo vremena da se pročuju iskustva iz majstorskih radionica i servisa. Ono što me kod Golfa najviše nervira je njegov status u najčitanijem auto magazinu kod nas. Znate svi koji je, da ga ne pominjem. Iako to u stvari i nije auto časopis, nego obično glasilo Nemačke kao države i njihove industrije, ipak me čudi nedostatak elementarne kritičnosti za nemačke modele, koje se najviše ogleda na Golfu, do mere neukusa. U svakom broju obavezno ima po jedan uporedni test gde Golf razvali kompletnu konkurenciju.
Da ga porede sa spejs štlom, pojašnjenje bi glasilo: “Možda leti u svemir, ali nije Golfu ni prići.” Pobedio bi i podmornicu i stelt avion na uporednom testu. Pritom su objašnjenja kao za malog Đokicu: “Golf je najsolidniji”, “Golf je najbolja ponuda”, itd. Nije tačno. Zašto je najbolja ponuda? Pa, u osnovnoj verziji Golfa opremu ni ne dobijate. Samo što vam ne daju kutiju na kojoj piše “uradi sam”. Jedino za šta ne traže doplatu je volan. To što Nemci smatraju vrhuncem luksuza za koji se mora debelo doplatiti, svi ostali daju u osnovnoj verziji. Ali ajde da vratimo vedriji ton opštenju sa Golfom. Jedna njegova verzija promenila je svet. Pogađate, to je GTI. Sa njim je život počeo koncept sportskog kompakta. To je neveliki auto, zgodan za parkiranje u zakrčenim gradovima, dovoljno prostran da u njemu razvozite decu i milion kesa iz nabavke, a pored svega toga pakleno brz. Do Golfa GTI znalo se da brz auto voze profesionalci na stazama. Posle GTI-ja brz auto mogao je voziti i temperamentni tata sa poslom u javnoj službi. Golf GTI je, kad se sve sabere i danas najbolji hot hatch, sa čim se slažu svi vodeći automobilski novinari. Mazda 3MPS, Focus ST i Megane RS su brži, ali Golf je upotrebljiviji i više je za svaki dan, a to je poenta GTI koncepcije. Zamislite da prevozite policu u Meganu RS ili Focusu ST, sa otvorenim gepekom vezanim kaišem. Ne ide. A Golfu i to stoji.
Da su automobili garderoba, Golf bi bio par farmerki. Ne može se pričati o VW-u a da se ne spomene buba. Limeni insekt je posle Korole najprodavaniji auto svih vremena. Ali, Korola je imala sedam generacija, a buba je ostala ista od 1939. do 2002. kad je poslednja izašla iz fabrike u Meksiku. To je moj prvi auto. Kod bube je najčudnije što je čovek voli bez ikakvog pokrića. Kvačilo joj je pola metra dugačka nakrivljena šina od voza koja viri iz patosa, motor je slab, puno troši, sedišta su neudobnija od betonskih klupa na savskom keju, upravljanje je neprecizno… Ma, taj auto je obično đubre, ali svako ko ga je imao plakao je kad ga je prodao. To je kao kad žena voli muža siledžiju. On je odra od batina, stalno je pijan, nije ni za šta, a ona opet crče za njim. Tako je i sa bubom. Dobiješ samo podlive od kvačila, volana i menjača, ali joj opet tepaš.
VOLVO – Volvo je široka kuća sa bajkovitim dvorištem u predgrađu Stokholma, u kojoj žive Sven i Petra sa dvoje plavokose dece i zlatnim retriverom. Kad bi automobili živeli na Olimpu, Volvo bi bio boginja plodnosti. On podrazumeva potomstvo. Voze ga oni kojima su porodica , bezbednost i spokoj na prvom mestu. Pravi Volvo je karavan, to je njegova priča. Uzeti sportski Volvo (C70 recimo) isto je kao da čednu devojku, nevinu studentkinju generacije, naterate da izađe u grad u mikro suknji i halterima, na štiklama od 15cm. Prosto ne ide. A voziti Volvov terenac (XC90) je saopštenje da ste bahati, ali škrti da platite koju hiljadu više za X5 ili ML. Dovoljno je reći da ga vozi Tijanić. Od Volva biram V seriju i D5 motor (dizel 205ks).
ZASTAVA – neću govoriti šta mislim o njoj iz razloga elementarne pristojnosti i patriotizma.
Ako ova mala studija o automobilskoj industriji izazove bes kod ljubitelja pojedinih marki, znači da je njen uspeh postignut i da ćemo četvorotočkašima posvetiti jednu kvalitetnu raspravu, a možda i svađu! Divna limena stvorenja to svakako zaslužuju! Budite mi pozdravljeni!
Milan Stanišić je beskompromisni kritičar sistema, analitičar beznađa, hroničar pohlepe, baštinik sarkazma, pasionirani ljubitelj hiperbole kao stilske figure, hedonista, lenčuga levantinskog tipa, fotograf, bibliofil, nautičar i na kraju pravnik.
