Vezanost (gubitak vezanosti)
Za razliku od slomljenog srca, gubitak vezanosti je kada neko na koga ste se oslanjali i ko vam je pružao osećaj fundamentalne stabilnosti, ode iz vašeg života. Tada se osećate opustošeno, nestabilno i nesigurno, kao da vas je neko iščupao iz korena i nemate za šta da se uhvatite. Ovo se često dešava kad umre roditelj koji vam je pružao stabilnost, ili kad deca odrastu i napuste vaš dom (jer oslonac može biti i roditeljska uloga, svest o tome da ste potrebni daje vam stabilnost) – kao da gubite tlo pod nogama, ili osećanje svrhe. To su velike promene u životu i njima se moramo prilagođavati, pronalaziti iznova sebe i raditi na svom rastu i razvoju.
Kada izgubite nekoga za koga ste jako vezani, prolazite kroz radikalni proces dezintegracije i doživljavate drastičan pomak u svojoj predstavi o tome ko ste, u šta verujete, koje je vaše mesto u svetu. Bol koja se pojavljuje jeste suočavanje sa strahom koji ste imali pre nego što ste se vezali za osobu koja više nije tu. Taj strah ima veze sa osećanjem nestabilnosti, nesigurnosti u pogledu budućnosti (kako ću dalje?).
Vezanost nas uči ko smo zaista, jer u procesu održavanja vezanosti žrtvujemo neke sopstvene vrednosti, a da toga nismo ni svesni. Gubitak vezanosti nije stvarni gubitak dela sebe, već onoga što smo mislili da će nam biti budućnost.
View this post on Instagram
Nevezanost (voljno puštanje)
To je gubitak koji doživljavamo kada svesno i voljno pustimo nekog, jer shvatamo da on nije dobar za nas, ili da je to najbolje što možemo za tu osobu. To nas povređuje, ali mi se odlučujemo na gubitak, radi više dobrobiti. Voljno puštanje i prihvatanje gubitka dolaze iz samosvesti i lične evolucije i nadilazi osećanja – spremni smo da pustimo onog koga volimo, jer ne želimo da nekoga sputavamo, niti da sebe sputavamo strahom da ćemo ga izgubiti. Cenimo svoju samostalnost i slobodu, kao i tuđu i voljni smo da prihvatimo gubitak, da se „odvežemo“, iako je to bolno.
Spremnost da pustimo uči nas pravom značenju ljubavi prema sebi. Uči nas kako da budemo otporni, da izađemo iz zone komfora, da donosimo teške odluke, koje nisu zasnovane na strahu od toga da ćemo biti povređeni, na sebičnosti i potrebe da sebi ugađamo. Kada nekog gubimo zato što smo ga pustili, mentalno smo jači i emocionalno stabilniji nego ikada ranije.
Naslovna fotografija: instagram.com/janis_danner
Brankica Milošević
