Kampanja UNDP-a (program Ujedinjenih nacija za razvoj) sa porukom “nasilje nije privatna stvar” obraća se svima, imajući u vidu kompleksnost problema porodičnog nasilja i poziva nas da se uključimo i reagujemo, da ne budemo postiđeni posmatrači, koji okreću glavu i pojačavaju ton na TV-u, da ne bismo čuli uznemirujuće zvuke iz komšiluka. Ako smo to radili do sada, ne želeći da se mešamo, treba da shvatimo da smo već umešani. Svedok je saučesnik, ukoliko ne svedoči.
Da li biste gledali ili okrenuli glavu da ne gledate, da neko maltretira životinju, ili dete? Verovatno ne biste. Pokušali biste da zaštitite slabije i nedužne, makar tako što biste se glasno pobunili, ili zapretili nasilniku da ćete ga prijaviti. A iz nekog razloga, nemamo takav poriv kad je u pitanju situacija u kojoj muškarac napada (svoju) ženu. Tada je to njihova stvar, njihov odnos i verovatno je najpametnije ne mešati se.
Da, ima toksičnih odnosa, u kojima je povremeno nasilje deo dinamike i u kojima žena nikada neće potražiti zaštitu i pomoć, jer joj je potrebno da povremeno osvedoči svoju ulogu žrtve, ili joj je ta uloga pokriće za manipulacije koje redovno sprovodi. Ni to ne možete da zamislite? Blago vama. Ali, nije na vama da zamišljate i pokušavate da pronađete razloge, uzroke, da razumete dinamiku toksičnih odnosa, položaj žrtve koja ne želi da menja svoj položaj, ili položaj izmanipulisanog nasilnika, koji je zapravo slabić. Ne morate da se bavite analizom, to je materijal za terapeute.
Vi ste svedok. Kad čujete i vidite uznemirujuće scene, kad se uplašite da će se komšije poubijati, kad deca vrište, kad neko zove upomoć, vaša je dužnost da reagujete. Na koji ćete način to učiniti, zavisi od situacije, ali sigurno možete nešto da učinite. Možda se do sada niste našli u toj situaciji, ali velike su šanse da hoćete, zato razmislite, zauzmite stav, povećajte procenat, doprinesite buđenju svesti, savesti i odgovornosti.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Aleksina Đorđević
