Prvi deo teksta pročitaj OVDE.
Kao što rekoh, na putovanje me je veoma lako nagovoriti. Putnu kozmetiku imam u zalihama, a i spakujem se za 15 minuta. Bukvalno. Andrejko se spremao za odlazak u Milano u februaru i pozvao me je da mu se pridružim. Mada mi sam Milano nije bio priželjkivana destinacija, moje putničko srce je zaigralo na pomen jezera Komo. Poslednjih godina sam pretežno obilazila velike gradove, pa je jezero nakon ovog niza zvučalo atraktivnije, zavodljivije, pamtljivije. U svakom slučaju, presudilo je mom pristanku.
Istražujući putničke forume saznala sam da je do jezera najlakše stići vozom iz Milana, i to sa Centralne železničke stanice. Red vožnje sam lako našla na internetu, a povratne karte smo kupili na stanici, pred polazak, za oko 15€. Na karti nije pisao broj polaznog perona, a na semaforu ispred voza je pisao samo naziv poslednje stanice, pa smo tog jutra imali dobar razlog za trčanje na železničkoj stanici koja ima preko 20 koloseka. Zapamtiću ovaj događaj.
Posle samo sat vremena vožnje stigli smo do mesta Varenna i odatle se trajektom prevezli u Bellagio. I za trajekt se red vožnje može pronaći na internetu, a cena povratne karte je oko 9€. Tokom vožnje sam fotografisala sve, obalu, planine, sebe, nas, brod, vodu…
Februarsko prepodne je bilo veoma sunčano, a dovoljno toplo da se može boraviti napolju. Kako je do početka turističke sezone ostalo još oko dva meseca, doživeli smo ova mesta onakva kakva zaista jesu. Bez turista, bez suvenira, bez prepunih lokala, bez galame. Poneki restoran je bio otvoren, poneka prodavnica lokalne, domaće hrane. I to je sve.
Sa broda sam prvo videla celu Varennu. Što smo se više udaljavali od obale ona se sve više maglila od isparavanja jezera i u kombinaciji sa niskim zracima sunca sve oko nas je izgledalo bajkovito. Kako smo se približavali Bellagiu on je bio sve lepši. Sada bih rekla da je upravo sa vode bio najlepši. Uglavnom zbog raskošnih vila i njihovih parkova, nanizanih duž obale, ali sa kopna im nije moguće prići. Tu gde smo pristali nalazi se veoma lep park sa šetalištem i u ovo doba dana je bio osunčan pa smo neko vreme sedeli na klupi i hranili vrapce. Što bi se reklo, uklopili smo se u ambijent.
Donja i gornja ulica u ovom mestu su međusobno povezane brojnim prolazima koji se između njih spuštaju blagim stepenicama. Jedan od takvih prolaza mi je od ranije bio poznat preko fotografija koje se uglavnom ponavljaju na instagramu. Tražila sam ga dok smo šetali, i nije bilo teško uočiti ga u ovako malom mestu. Čak i bez prolaznika i sa zatvorenim lokalima bio je lep.
Osim šetnje i hranjenja ptica više nismo imali šta da radimo pa smo odlučili da se vratimo u Varennu i bolje je upoznamo. Odmah po silasku sa trajekta krenuli smo stazom sa crvenom, metalnom ogradom, koja se uz more pruža na suprotnu stranu od pravca ka železničkoj stanici. Iza prve krivine nas je čekalo iznenađenje. Varenna je bila prelepa! Jednoglasno smo zaključili da nam se više dopala od Bellagia, koji je turistički poznatiji. Ali, mi ipak nismo turisti! ☺
Urbanistički su ova dva mesta, zbog konfiguracije terena, veoma slična. Donja i gornja ulica, međusobno povezane stepeništima, na vrhu crkva, brojni lokali i bašte. Ali se u njima drugačije osećate. Varenna nema dah luksuza, nema te ograđene vile, niti skupe hotele na obali. Kuće su jednostavnog izgleda, ambijent izgleda prirodno, opušteno, rekla bih – kao kod kuće. Na obali smo popili kafu, neizostavno fotografisali, družili se sa patkama i labudovima, čak se i sunčali. U jaknama, naravno.
Varenna i Bellagio nisu jedina mesta duž obale jezera Komo, ima ih mnogo više. Mi smo za prvi put odabrali samo njih, mada smo imali dovoljno vremena da pre sumraka obiđemo bar još jedno. Većina naselja je povezana trajektom, pa je na ovaj način moguće posetiti ona koja su turistički sadržajnija. Čak postoje i organizovane ture brodićima koje vam omogućavaju da sa vode upoznate najlepša mesta na obali čitavog jezera. U letnjem periodu ovde je dovoljno toplo da se u jezeru može kupati, i rekla bih da je Varenna sjajna destinacija za letovanje.
Moj instinkt u vezi jezera Komo je sasvim bio u pravu. To atraktivnije, zavodljivije, pamtljivije, zbog čega sam krenula na ovo putovanje, našla sam upravo na ovom mestu. Ovde je duh mesta zaista snažan.
Tekst i fotografije: Maja Gajinov, Ptica na žici