Tražeći sreću tamo negde, čak i kad smo na pravom putu samoostvarenja, često gubimo fokus i poentu. Čim postanemo rasejani i izmestimo se iz sadašnjeg trenutka, propuštamo šansu da se osećamo srećno i ispunjeno. Naučna istraživanja pokazala su da su mnogo srećniji i zadovoljniji sobom oni koji su sposobni da se usredsrede na ono što rade, da celim bićem borave i učestvuju u sada i ovde, odnosno, da smo najispunjeniji u trenucima kad nam to uspeva.
Međutim, ti trenuci su uglavnom retki i većina ljudi je u mislima negde drugde, baveći se rutinski i bez pune pažnje onim što radi. Kad nam misli odlutaju, znači da nam je dosadno, da se osećamo zarobljeno i želimo da budemo negde drugde. Očekujemo da nas zaokupe zanimljive situacije, intenzivna osećanja – očekujemo da nas događaji uvuku u sadašnji trenutak i potpuno nas zaokupe i na taj način odbacujemo odgovornost za svoju sreću. Ako nismo zadovoljni i ispunjeni, to je zato što nam se ne dešavaju lepe i dobre stvari, a ne zato što ne unosimo lepu i dobru energiju, usredsređujući svoju pažnju i učestvujući u onome što se dešava sada i ovde. Tako stvaramo mehanizam sabotaže sopstvene sreće, nesvesni koliko štete sebi nanosimo.
Istraživanja su utvrdila da depresivne osobe imaju problem sa koncentracijom i pažnjom – njihov um je stalno uključen i preopterećen razmišljanjem i najveći deo vremena provode nesvesni onoga što se dešava u trenutku, isključeni i odsečeni od realnosti. Kad radimo nešto čemu smo potpuno posvećeni i to bez obzira kakva je aktivnost u pitanju, kada smo sabrani, usredsređeni, prisutni i delotvorni, mi smo u stanju ravnoteže i osećamo se pozitivno, radosno i ispunjeno. I umesto da čekamo da nas događaji i situacije uvuku i uključe naše prisustvo, to treba da radimo sami, svesno i namerno.
Dakle, preterano razmišljanje, analiziranje, briga, pa čak i prijatna maštanja koja nas udaljavaju od stvarnosti, onemogućavaju nam da iskusimo osećanje ispunjenosti i sreće, koje nam donosi boravak u sadašnjem trenutku.
Obično mislimo da sreća zavisi od toga da li se bavimo nečim što za nas ima smisla i vredi, od izbora prave aktivnosti – ali čak i najbanalnija stvar koju obavljamo sa punim prisustvom i pažnjom, ispunjava nas zadovoljstvom.
