Ova petlja isisavanja energije mora da se raspetlja – ako želite da vratite snagu svoje autentičnosti i da budete prihvaćeni takvi kakvi ste, onda morate prihvatiti da se nećete svima sviđati, da nećete svakoga očarati i “kupiti” i da to ne treba ni da radite. Morate prekinuti sa zavisnošću od tuđeg odobravanja, a na taj način oslobađate i druge njihove zavisnosti i njihovih predrasuda (mada im se to neće dopasti).
Trudili se vi ili ne, nekome se sviđate i to od prve. Takođe, trudili se ili ne, neko ko vas bolje upozna, ili vas u nekim okolnostima vidi u nekom drugom svetlu, počne da oseća simpatiju i da vas razume, promeni svoje predubeđenje i postane vam prijatelj. Isto tako, nekome ste odbojni, na prvu, drugu i svaku sledeću, ma ne može da vas smisli. Možda vas neko i mrzi, ili vas prezire, ili vam zavidi, iako ne možete da zamislite zašto.
Kad vas neko “dočeka na nož” i to kao da je jedva čekao priliku da vas napadne, imate priliku da osetite i ocenite koliko ste nezavisni od tuđeg mišljenja. Možda ćete biti iznenađeni i potreseni, možda ćete osetiti potrebu da branite svoj stav i svoje delo, ili ćete shvatiti da neko želi da vas uvuče u sukob, jer je to njegova igra, njegov način da hrani ego, jer je dobar u ponižavanju i povređivanju. Možda ćete uspeti da ostanete pribrani, ili da se barem brzo umirite, kad shvatite šta se dešava. Ako vas nož ubode u ono osetljivo mesto potrebe da se dopadnete (a svi imamo to mesto i uopšte ga nije teško pogoditi), pomislićete “zašto je tako zao, šta sam mu učinila, zašto me napada” i bićete povređeni (mnogo više nego uvređeni). Ali, taj napad i kritika i dalje je najviše i pre svega prilika – da ocenite dubinu svoje slabosti, da prepoznate šta je ono što vas uznemirava (a to nije druga osoba, nego nešto u vama) i da poradite na osnaživanju.
Na kraju, uvek ispada da su najbolnije lekcije najdragocenije, ali, vredi bola nauk o tome kako da vrednujete, volite i poštujete sebe, bez obzira na tuđe mišljenje.
Naslovna fotografija: instagram.com/mao.ge
Brankica Milošević
