Nešto u vama taži potvrdu da je u pravu, traži znake koje će slediti, mapu koju će pratiti. To je nesigurnost. Možda inače niste ni religiozni, ni mnogo skloni astrologiji, ali kada imate neki problem, nešto što želite, a ne uspevate da ostvarite, kada ste zabrinuti i strahujete, bacate se na sve moguće alternativne metode, tražeći u njima znake i potvrde da će se sve dobro završiti, da će se ostvariti vaše želje i da ćete biti srećni i zadovoljni – jer ovog momenta to uopšte niste.
Gledate u dlan i čitate linije, nastojeći da ugledate tu mapu koja potvrđuje da vam je ljubav suđena i da ćete ostvariti svoje želje, naručujete natalnu kartu, konsultujete astrologe i šamane – grozničavo tražite da vam neko ili nešto pruži potvrdu. I kada to radite, niste spremni da vidite znake koji vam ukazuju na to da treba da pustite, da zađete ispod nivoa ega i njegovih grozničavih želja, da slušate svoje srce i svoje biće, jer oni imaju odgovore – samo možda ne želite da ih čujete.
Kada tražite potvrdu van sebe, to je kao kada biste izašli iz kuće i gledali spolja kroz njene prozore, da vidite šta je unutra.
Istina je da kada ste gladni potvrde, nedostaje vam vera u sebe, ono istinsko uverenje da su vaša osećanja stvarna, da vaše vizije dolaze iz izvora (a ne iz tripova), da ne verujete u sebe, jer niste u kontaktu sa sobom. Nešto se isprečilo, imate smetnje na vezi sa svojim bićem, sa svojim srcem, a verovatno i sa svojim razumom.
Mozak je programiran da traži potvrdu za ono što registruje, vidi, veruje, oseća. Kada nešto strasno želite, filtriraćete sve impulse oko sebe, da biste to ostvarili. Često će vam uspeti. Ali, to ne možete učiniti za nekog drugog – kada fokus, namera i manifestacije uključuju i drugu osobu, natezaćete se sa tim filtriranjem i podešavanjem mozga na frekvenciju potvrda.
