Mnogi ljudi se plaše konfrontacije, a neki napreduju u načinu na koji komuniciraju i reaguju na sukob. Jer, možemo se povući i oćutati ili izbezumljeno svađati, vikati i vređati bez ikakvog rezultata u smislu rešavanja konflikta, a možemo razgovarati, slušati, iznositi svoje potrebe i primedbe, postavljati granice, praviti kompromise i tražiti načine da rešimo uzroke sukoba i saniramo posledice. Drugim rečima, možemo biti defanzivni i impulsivni ili možemo biti asertivni.
Niko ne voli da se svađa – osim onih koji to baš vole i rado zastrašuju sve oko sebe svojim svađalačkim stavom, ali to je dijagnoza o kojoj ovde nije reč. Normalni ljudi ne vole da se svađaju, a čak i najmiroljubiviji među nama ponekad ne mogu da izbegnu sukob, a ponekad se čak i toliko naljute da sami izazovu dramu. Međutim, za to nije kriv uzrok sukoba, nego mi sami i način na koji komuniciramo. Velike su šanse da imamo loša iskustva sa sukobima i da smo mnogo puta bili anksiozni ili se upuštali u besmislene i iscrpljujuće svađe, zbog kojih smo se posle osećali bolesno.
View this post on Instagram
Kvalitet naših odnosa i umnogome naših života, ne zavisi od toga da li uspevamo da se držimo podalje od svih konflikata, već kako na njih reagujemo – da li umemo da se svađamo ili smo amateri koji podležu emocijama.
Svi želimo da se osećamo sigurno i da znamo da nas drugi vide, čuju, razumeju. Želimo empatiju i prihvatanje, ali zaboravljamo da drugi ljudi ne mogu da čitaju naše misli, a često previde i suptilne znake našeg raspoloženja, ili ne reaguju na signale kojima pokušavamo da im stavimo do znanja kako se osećamo i šta želimo. Izgleda da nam najteže pada i najređe činimo ono najjednostavnije – otvoreno i jasno saopštavamo svoja osećanja, svoje potrebe i želje, imenujući ono što želimo da dobijemo. Pošto to ne radimo, ili mislimo da radimo, dok druga osoba oseća da je napadamo, optužujemo i osuđujemo i počinje da se brani (ponekad tako što žestoko uzvrati napad), stvari mogu postati zaista napete i sukob može eskalirati i eruptirati.
Negativni odgovori na sukob
Napad
Neki ljudi preventivno napadaju jer se stalno osećaju ugroženo. Ne znate koji su im okidači, jer su nepredvidljivi, ali znate da vas mogu i da vas mogu napasti u bilo kom trenutku, ili da neće propustiti priliku da vas napadnu. Možda ljudi to rade jer im donosi uzbuđenje i adrenalin, razbija monotoniju života, donosi osećaj da se dešava nešto dramatično i vredno pažnje i energije. Ako vas uvuku u sukob, i vi pokušate da uzvratite istom merom, njihova energija i samopouzdanje jačaju, jer oni se uživljavaju i uživaju i koriste priliku da vam oduzmu energiju.
Napad je negativan odgovor na napad, pa ako se nađete u situaciji da vas neko napadne – ili se ta situacija ponavlja, jer u vašem okruženju postoji neko ko ne propušta priliku da vas napadne, ostanite smireni, slušajte i odgovorite sa pažnjom i saosećanjem. To možda zvuči kao nemoguć savet za situaciju u kojoj vas neko bezrazložno napada, ili lažno optužuje, ali ako već to ne možete da izbegnete, onda se suočite smireno i dostojanstveno. Možda nećete rešiti sukob, jer i nema ničega što biste mogli rešiti i druga osoba vas napada iz sopsvenih razloga, koji nemaju veze sa vama, ali pokazaćete svima (to se obično odigrava pred drugima, pred „svedocima“) da ste normalna osoba, koja reaguje razumno i miroljubivo, za razliku od osobe koja vas napada.
Pročitajte i ovo: Evo kako da budete asertivniji u vezi
Odbrana kao odgovor na sukob
Ni odbrana nije zdrava i konstruktivna reakcija – zauzimanje odbrambenog stava govori o tome da se osećamo napadnuto. Defanzivnost, međutim, može lako da sklizne u odbacivanje, pravdanje ili kontranapad. Čak i kad je osnova sukoba netačna i pitanja koja se postavljaju nemaju veze sa vama, vi i dalje nosite odgovornost da odgovorite na konstruktivan i asertivan način.
Ne odbacujte zabrinutost druge osobe (koju ona izražava kroz sumnju ili optužbu), već razmislite da li ste na neki način doprineli njenoj nesigurnosti. Pokušajte da ne objašnjavate i ne opravdavate svoje reči i postupke, neprikladne ili ne. Umesto toga priznajte ih i priznajte da je druga osoba mogla da ih protumači na način na koji ih je protumačila i da to ima negativan uticaj na nju. Ne napadajte drugu osobu, čak ni kad ona napada vas – teško je odoleti, ali vatri je potrebna voda, a ne gorivo.
Pomirljivost
Očekivalo bi se da pomirljivost i preuzimanje krivice mogu umiriti i rešiti sukob, ali to nije tako. Ako spadate u osobe koje će preuzeti odgovornost za bilo šta, pod pretpostavkom da ste na neki način odgovorni za nesporazume, pogrešna tumačenja, stavove i osećanja drugih ljudi i izviniti se samo da biste nekoga umirili i izgladili stvari, možete biti začuđeni zašto se to tako često dešava i zašto nema rezultata. A rezultati izostaju upravo zato što svojim pomirljivim stavom učite drugu osobu da može da dominira nad drugima, kako bi dobila ono što želi i da ne mora da preuzme odgovornost za svoju ulogu u bilo čemu.
Zdraviji odgovor na sukob je da shvatite u čemu je sukob i odredite ko je za šta odgovoran. Možete priznati svoju ulogu, a da druge takođe smatrate odgovornim za njihov deo. Imajte na umu da osećanja drugih ljudi pripadaju njima i da su sami odgovorni za njih i ako se neko oseća uvređeno ili povređeno, to ne mora da znači da je do uvrede i povrede zaista došlo. Ponekad, ništa niste pogrešili, a neko se i dalje oseća povređeno.
View this post on Instagram
Izbegavanje kao odgovor na sukob
Mnogi pokušavaju da izbegnu sukob u potpunosti. Zapravo, svi pokušavaju u nekoj meri, ali neki pokušavaju po svaku cenu – oni ignorišu prigovore, odustaju od razgovora i čak prekidaju veze, samo da bi izbegli sukobljavanje. Ovo takođe nije rešenje – bežanjem od sukoba presecate komunikaciju i to ne može doneti ništa dobro, a ignorisanje ponekad može doliti isto toliko ulja na vatru kao i uzvraćanje napada.
Imajte u vidu da ulaženje u sukob ne znači automatski svađu i prozivanje. Postoje situacije od kojih ne možete da pobegnete, pa je najbolje da naučite da se nosite sa konfliktom, kako ne biste bili u još goroj situaciji kada se problemi nagomilaju (jer ste ih ignorisali).
Sukob nas uči da otvoreno komuniciramo, da se izložimo i budemo ranjivi, razotkriva naše najdublje želje, strahove i predrasude. Konflikt nije negativan sam po sebi, to je prirodan deo interakcije koji stvara napetost koja je potrebna da nas pogura u pravcu razvoja i rasta. Možete izabrati da koristite konflikt kao oruđe rasta, umesto da ga izbegavate kao nešto što će vas zaprljati i unazaditi. Neka vaši odgovori na sukob budu zdravi i konstruktivni i pokušajte da prepoznate kada ste zalutali. Možete osećati da se borite i ulozi mogu biti visoki, ali na kraju ćete znati gde stojite i imati bolju ideju kako da se krećete u svetu oko sebe.
Pročitajte i ovo: Kako vas strah od kritike ograničava u životu
Naslovna fotografija: instagram.com/clairerose
Brankica Milošević
