Strah od kritike može da vas zamrzne, tako da ne možete da se zauzmete za sebe, ili odbranite svoje granice, a vežbanje asertivnosti vam može pomoći da se bolje nosite sa kritikom. Većina ljudi se plaši kritike i niko ne voli da čuje kako mu je ideja glupa, ili da je negde pogrešio. Ako brinete da bi neko mogao da kaže nešto negativno, strah od kritike može vas zaustaviti i pre nego što počnete.
Odakle dolazi strah od kritike? Za mnoge, iz detinjstva. Odrasli su nam govorili da ne treba da budemo toliko osetljivi i da moramo da očvrsnemo, umanjujući važnost naših osećanja, zbog čega smo shvatili da nismo dobri takvi kakvi smo. U želji da budemo prihvaćeni, razvili smo strah od kritike, koji je porastao zajedno sa nama i učvrstio se u nastojanju da svaku kritiku izbegnemo po svaku cenu – na sopstvenu štetu.
View this post on Instagram
Strah od kritike nas sprečava da postignemo svoje ciljeve i živimo svoje najbolje živote – ako smo stalno zabrinuti šta drugi misle o nama i kako nas procenjuju, nikada nećemo preuzeti rizike neophodne da bismo ostvarili svoj puni potencijal.
Postoji način da prevaziđete strah od kritike, da ga odgurnete i istupite, a to je asertivnost. Asertivno ponašanje je ključno – kada možete da govorite u svoje ime i stojite na svom mestu, kritika je manje zastrašujuća.
Šta je asertivnost? Ovo je engleski izraz assertive, što znači uporan, samouveren, samosvestan, samopouzdan, a psiholozi ga definišu kao „Izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren (pošten) i socijalno adekvatan način uz uvažavnje drugih“ To znači da se možete zauzeti za sebe, izražavajući sopstvene misli, osećanja i uverenja bez težnje ka dominaciji, ponižavanju i degradiranju drugih. Asertivno ponašanje dolazi sa mesta samopoštovanja i poštovanja, po principu „ja vredim, ti vrediš“ i poštuje mišljenja i stavove drugih, čak i kad se ne slaže sa njima. Asertivnost pomaže da zaštitmo sebe i svoje dostojanstvo u situacijama kada postoji opasnost da budemo izmanipulisani, zloupotrebljeni, iskorišćeni.
Veština asertivnosti se vežba i uči, a kada je praktikujete, sama činjenica da ste se zauzeli za sebe povećava vaše samopouzdanje, a kada vidite kako drugi reaguju na vaše „zauzmanje stava“ povećava se i vaša svest o sopstvenoj vrednosti i vaše samopoštovanje. Za početak, potrebno je da naučite nekoliko rečenica, koje će vam biti pri ruci, dok ne budete malo dublje zašli u područje asertivnog pristupa. Evo nekih primera „nežnog odbijanja“ koje možete iskoristiti u pravom trenutku i koji mogu preokrenuti situaciju u kojoj se nalazite.
Pročitajte i ovo: Društvena samoodbrana – kada zauzimanje za sebe nije moguće
„Zanimljivo gledište. Nisam sigurna da li se slažem, ali volela bih da čujem više o tome.“
„Jasno mi je šta govorite i razumem zašto se tako osećate. Ali ja to posmatram iz malo drugačije perspektive.“
„Hvala što ste podelili sa mnom svoje mišljenje, uzeću ga u obzir.“
Suprotstavljanje sa poštovanjem i ljubaznošću, moćan je alat koji vam može pomoći da prevaziđete strah od kritike i počnete da živite slobodnije izražavajući sebe i istražujući svoje mogućnosti.
Ljudi pretežno dobro reaguju na asertivno ponašanje, ono prosto poziva na poštovanje i dijalog, ali ima agresivnih osoba, za koje ne znate šta im pritiska okidače i sve uljudno i razumno što iznesete, na njih deluje kao poziv za eskalaciju agresije. U redu je da u takvim situacijama zamolite agresivnu osobu da prestane, a ako to ne učini, možete napustiti razgovor. Evo šta možete da kažete kada neko prelazi granicu, ili se ponaša bez poštovanja, a da sami zadržite ton poštovanja i uljudnosti.
„Ne volim da me neko tretira na ovaj način. Volela bih da prestanete.“
„Ovaj razgovor je završen. Neću nastaviti da razgovaram sa vama, ako me ne poštujete.“
„Ne sviđa mi se kako se ova diskusija odvija. Hajde da napravimo pauzu i vratimo se kasnije na to.“
Postavljanje granica je važan deo asertivnosti i to je nešto što možete da vežbate u svim oblastima života i u svim interakcijama, ne samo kada vas neko kritikuje i kada se zauzimate za sebe.
U nekim slučajevima, kritika vas može uputiti na pozitivne promene – shvatite je kao povratnu informaciju, koja vam pomaže da korigujete svoje planove, projekte ili pristup. Dobre povratne informacije (za razliku od kritike koja nema za cilj da vam pruži savet i pomoć) zvuče ovako:
„Primećujem da se borite sa tim projektom, a rok se primiče. Šta mogu učiniti da vam pomognem?“
„Mislim da možete bolje da uradite ovu prezentaciju, mogu li da vam dam neke predloge?“
„Delovali ste nervozno tokom izlaganja. Ne znam šta mislite o tome, ali meni je rad sa terapeutom mnogo pomogao da se izborim sa anksioznošću prilikom javnog nastupa.“
U svakom od ovih slučajeva, druga osoba nudi korisne povratne informacije sa namerom da vam pomogne da osnažite slaba mesta i ispravite greške. Ne pokušava da vas spusti, ili natera da se osećate loše, već vam želi napredak i uspeh. Uporedite to sa negativnom kritikom, koja jedino ima za cilj da vas poljulja, ili sruši:
„Projekat vam je u haosu, nema šanse da završite na vreme.“
„Prezentacija vam je bila užasna. Potpuno ste zabrljali.“
„Bili ste toliko nervozni tokom izlaganja, totalno ste se izblamirali.“
Ovakva kritika ima za cilj da vas povredi i ni na koji način nije konstruktivna i od pomoći. Kada primate ovakve kritike, važno je da se suprotstavite i zauzmete za sebe – neko gazi granice i zlonameran je, a možda i uživa da vas dovede u neprijatnu situaciju i to ne treba da dozvolite.
View this post on Instagram
Razmislite o komičarima – oni su olimpijski prvaci u asertivnosti. Moraju da se izlože – da izađu na scenu, pred publiku i da se potrude da situacija ne izmakne kontroli, kao i da ubedljivo iznesu svoj repertoar (koji može biti ne samo zabavan, već i provokativan) – dakle, oni moraju biti spremni da se odbrane od kritike, koju mogu da očekuju. Ako verujete da su komičari po prirodi dobri u tome da „oduvaju“ pojedince iz publike koji dobacuju komentare, grešite – oni vežbaju kako da to efikasno rade.
Razmotrite savete komičara o tome kako da prevaziđete strah od kritike:
Prihvatite kritiku, ali se ne zadržavajte na njoj.
Koristite šalu na sopstveni račun, kako biste ublažili situaciju.
Budite asretivni i postavite granice.
Ne shvatajte sebe previše ozbiljno.
Zapamtite da vi kontrolišete situaciju.
Primena ovih saveta u sopstvenom životu, pomoći će vam da se osećate sigurnije i da se ispravno postavite kada neko pokušava da vas spusti. I evo još jednog korisnog i zanimljivog zadatka za vas – pogledajte video snimke nastupa komičara, naročito onih provokativnih, koji stalno imaju interakciju sa publikom, da biste videli kakav stil imaju i da biste mogli da usvojite ono što vam je blisko. Jedan od njih je na provokaciju iz publike reagovao sa „a šta je tvoj odgovor?“ – to je sjajno, jer je rečeno pravim tonom (ne agresivnim, ili odbrambenim, već radoznalim). Istovremeno, ne prihvata kritiku direktno, već ide u srž namere kritičara, što menja situaciju i stavlja kritičara u „vruću stolicu“.
Sledeći put kada se suočite sa kritikom, setite se da nije svaka kritika loša i negativna. To je prilika za učenje i rast – čak i kada je kritika zlonamerna. U tom slučaju, postavljanje granice može biti glavna lekcija, a kada osvojite malo više samopouzdanja i samopoštovanja, bićete zapanjeni šta sve možete da postignete i bićete zahvalni sebi, a strah od kritike će biti samo odjek u vašoj svesti, sa kojim možete da uporedite svoje novoizgrađeno samopoštovanje i budete veoma zadovoljni sobom.
Pročitajte i ovo: Šta znači biti asertivan (i kako se to postiže)
Naslovna fotografija: instagram.com/mao.ge
Brankica Milošević
