Nekim ljudima nije suđeno da ostanu u vašem životu nakon što ispune svoj zadatak – kada vas dovedu u situaciju koja je za vas važna lekcija, kad nešto naučite, ili makar počnete da se pitate, oni odlaze. Jer, oni nisu odgovor, oni su samo katalizatori koji pokreću vaše unutrašnje sile buđenja i osvešćivanja. Kad naučite onu lekciju koju ste do sada sto puta ponavljali, ili joj se opirali, bežali od nje i ljutili se na sebe, svet, bogove, kad najzad, kroz prisustvo tih određenih ljudi (koje ste veoma zavoleli), čujete i primite poruku, misija je obavljena. Oni odlaze.
Ponekad je takva osoba prisutna u vašem životu neko vreme, nekoliko meseci, par godina. Ponekad se pojavi kao meteor, koji blistavo sagoreva u svom letu, pravi veliki krater i raspada se u prah. Ostavljaju veliki utisak, označavaju vašu životnu prekretnicu, ali ne ostaju sa vama, da posmatraju vaš razvoj i promenu, da vas drže za ruku i bodre, da vam postanu najbolji prijatelji, ili doživotni partneri. Oni takođe imaju posla sa sobom, a deo svojih emocionalnih poravki i intervencija odradili su o istom trošku – imali ste zajedničku lekciju, iz koje je svako od vas naučio ono što je bitno za njega, a što nema nikakve veze sa onim drugim. Bilo bi divno kad bismo to umeli da prepoznamo i da se rastanemo od takvih ljudi, glasnika i učitelja (čiji smo mi takođe glasnici i učitelji, ili barem ključni sastojci njihovih lekcija), sa dostojanstvom i zahvalnošću, bez tuge, čežnje i žaljenja. Obično ne uspevamo u tome, ali kasnije (ili dosta kasnije) počnemo tako da se osećamo – shvatimo, prihvatimo i otpustimo naknadno. I to je u redu. To je “zatvaranje” koje smo tražili i nismo ga našli, jer druga osoba nije mogla da nam ga pruži, jer to nije njen posao i njena odgovornost.
Kada se takva osoba pojavi u vašem životu, ona vam je u trenutku toliko blizu, mnogo bliže nego što ste ikome ranije dozvolili da tako brzo priđe toliko blizu. Osećanja su snažna, povezanost je duboka, komunikacija neposredna. Zato što nemate mnogo vremena da se upoznajete, da se usklađujete i nastavljate zajedno. Taj intenzitet dolazi iz potrebe da se stvari pokrenu i razreše. I kada se takva osoba povuče, a vi zakoračite prema njoj, tražeći još pažnje, još razumevanja, još mudrosti, još bliskosti, ona zakorači unazad. Ponekad mislite da je ta osoba ljubav vašeg života. Ili bol vašeg života. Ili i jedno i drugo. Ponekad i jeste tako. Ali šta god vama životno važno bila, to nije osoba koja će ostati u vašem životu, onako blizu i onako prisno, kao što ste želeli.
