I eto me… bože koliko samo puta sam izrekla rečenicu stavljajući glagol na svako mesto u rečenici osim na kraj. I tek kada bih izgovorila shvatila bih gde grešim. Ipak, razumeli su me, a niko me nije čudno pogledao. Dobar osećaj za podstrek daljeg učenja.
I učim, non stop. U početku je bilo naučene fraze iskoristiti u svakoj prilici. ‘Bože ali ništa ih ne razumem.’ ‘Kako će ovo teći ako ja ništa ne kačim sem po koje reči?’ I jedno jutro eto me, idem sa prijateljem na kafu u obližnji restoran brod na Majni. Prelepo mesto, zavučeno, mirno, preporučljivo svima otvorene duše i potrebe za tišinom u sred vreve velegrada. Na klupi sedi Godžid, kolega iz škole. Pozdravljamo se, a on me pita na savršenom engleskom kako sam, šta radim. I čujem sebe kako izgovaram na nemačkom svoj odgovor da sam dobro i da idem na kafu sa prijateljem u obližnji lokal na reci. On me gleda šokiran i zbunjen, a ja prolazim dalje i polako mi dopire do svesti dok čujem prijatelja kraj sebe kako kaže ‘Upravo si mu odgovorila na nemačkom. Zbunila si ga.’ I sama sam bila zbunjena. Prvo otkriće dobrog osećaja da mi se nemački polako uvukao pod kožu, u misli. A onda je nastao haos. Počela sam da mešam engleski i nemački. Do tad savršeni engleski počeo je da liči na neki novi jezik. Sve više nemačkih reči, sve više odgovora na nemačkom, nesvesno i bez kontrole, kao da mi je neko otkinuo par reči iz glave i ubacio u sistem druge. Počela sam samoj sebi da se smejem, jer zaista je bilo smešno. Doduše smešno je i dalje. I dalje zaprtljam na sada više nemačko engleskom, pa se smejemo i sagovornik i ja, ali se razumemo. Prednost moje zbunjenosti je bila ta što sam počela da razumem skoro 90% jezika i bila ponosna na sebe što u Štrasebanu sedim i slušam dve devojke kako razgovaraju. Osećala sam se kao voajer na neki čudan način. Mogla sam da prisluškujem druge ljude i da razaznajem o čemu govore. Osećaj sjajan.
Još niste naučili taj jezik koji vam se negde ispreči uvek na putu, u poslu, u komunikaciji dok rezervišete svoj let ka nekoj dalekoj destinaciji?! A šta tačno čekate? Možda je on tu negde u vama i leži vam savršeno, samo još to niste otkrili. Ja još uvek bogami otkrivam i svaki put se sve više iznenadim. Sledeće sedmice imam važan razgovor za posao. Toliko sam u zbrci sama sa sobom, a opet, kada pogledam sebe danas, pa sebe pre mesec dana i pre 5 meseci itd., dobro je da taj razgovor nije došao ranije. Ko zna šta bi tu sve bilo, a ovako, već znam i čujem sebe, a vi mi poželite sreću. Javiću vam kako je prošlo….
Izvori fotografija: skyscanner.net, examtime.com, sowmyagopal.blogspot.de
Maja Wu
