Da li se sećate onog perioda kad je Fejsbuk tek postao popularan kod nas, pa smo pravili profile i dodavali ljude koje znamo i ne znamo? Kad smo se dopisivali sa bilo kim zato što možemo, objavljivali po 200 nefotošopiranih fotografija sa jednog događaja? Tad je bilo kul imati društvene mreže, ali je nekako bilo i potpuno normalno ako ih neko nema i ne koristi. Više od decenije kasnije, kad kažete da nemate društvene mreže, ljudi će vas u najmanju ruku gledati kao čudaka, kao osobu koja uopšte nije u ovom svetu, ili da, naprosto, laže.
Danas je sve na društvenim mrežama i nemoguće je zaobići ih. Kod mnogih ljudi društvene mreže su deo posla, a i kad nisu, na njima delimo sve što želimo, stvaramo neki imidž o sebi. Preko društvenih mreža možete vrlo dobro upoznati nekoga, ili bar kakvu predstavu taj neko želi da stvori o sebi.
View this post on Instagram
U takvom svetu gde dnevno sate i sate provodimo na društvenim mrežama, kako je onima koji ih ne poseduju i uopšte ih ne zanimaju? Da li oni žive u nekom drugom svetu? Kako ostaju upućeni u sve što se dešava, ili im odgovara da nisu upućeni? Kakav je život bez mreža u dobu socijalnih mreža?
Zamislite sledeću situaciju: upoznale ste dečka… na primer u klubu, razgovor teče i onda ga pitate za društvene mreže, obično za Instagram, jer je to danas jednako traženju broja telefona kao ranije, a on kaže: Ne koristim društvene mreže. Da li je to red flag?
