Sve ono što preduzimamo pomaže nam da sagledavamo svoj cilj, pa čak i da ga korigujemo i modifikujemo, jer radeći na ostvarenju svoje želje, često uvidimo da nismo dobro postavili ciljeve, da su nam potrebni bliži i praktičniji ciljevi, a put akcije nas navede da shvatimo šta je ono što treba da radimo i da se tome usput prilagodimo. To nije odustajanje od cilja, to je samo centriranje – želja nam je strastvena, verujemo da ćemo uspeti, ali smo možda suviše idealno zamislili stvari i prevideli neke dostupne i ostvarive načine, na koje možemo da ostvarimo svoju želju, samo ne baš onako kako smo smislili. Praksa je tu da dopuni, usmeri, prilagodi i prizemlji naše zamisli, da nas privede realnosti. Dakle, na putu ka uspehu, treba da ostanemo otvoreni i da nastavimo da osluškujemo svoje srce, jer naše želje, naša vera i akcije koje preduzimamo žive su i dinamične, prepletene su i stalno utiču jedna na drugu, razvijaju se i uobličavaju, kroz iskustvo i saznanja.
Često se dešava da svoje ciljeve postignemo na načine koje nismo uzeli u obzir, a koji su se otvorili pred nama kad smo stupili u akciju, kao što se dešava i da nam se cilj promeni i drugačije pozicionira, jer nam je želja postala artikulisanija, jasnija i bliskija.
Bitno je da ostanemo u toj kreativnoj petlji, povezani, otvoreni i spremni da delujemo na načine koje nismo prethodno razmatrali, da odstupimo i od plana i od cilja, sledeći put onako kako nam se odmotava i namešta, jer naša unutrašnja mudrost, naše biće, zna šta je najbolje za nas. A to dodatno jača poverenje u sebe i uspeh.
Izvor fotografija: instagram.com/whiskyouth
Brankica Milošević
