Neki ljudi još u mladosti dostižu zrelost ličnosti, integritet, emotivnu stabilnost i samopouzdanje (pa onda u svoju strukturu samo ugrađuju iskustvo), neki sazrevaju delimično i integrišu se tek u ozbiljnim godinama, a neki provedu život nezreli i labilni. Zrelost – u ovim ili onim godinama – odlikuje se pre svega odbacivanjem svega besmislenog, suvišnog, opterećujućeg, jer zrelost zanima suština, više nego bilo šta drugo. Kad počnete gomilu opterećujućih stvari da odbacujete kao glupost i besmislicu, to su sigurni znaci zrelosti.
Prestaje da vas interesuje kakav utisak ostavljate i šta drugi misle o vama. Ne trudite se da se drugima dopadnete, nego da se oni dopadnu vama. A dopadaju vam se ako su opušteni i otvoreni i prihvataju vas takve kakvi ste. Nema puno takvih u vašem životu, ali zato ste sigurni da ste okruženi pravim ljudima, koje poštujete i čije mišljenje cenite.
Prihvatate svoje telo i osećate se udobno u njemu. Patnja zbog premalih ili prevelikih grudi i zadnjice i zbog nedostižnog manekenskog ideala, iz ove perspektive vam izgleda smešno i jadno. Ženstvenost i seksepil nisu u građi tela, dužini nogu, veličini i visini, nego u samosvesti, opuštenosti i životnoj radosti.
Prestajete da se pitate da li ste normalni – shvatili ste da je normalnost vrlo diskutabilan pojam i da nešto uopšte ne mora da bude normalno samo zato što je opšteprihvaćeno i vrednovano od većine. Dopuštate sebi da budete uvrnuti na svoj način, jer je svako normalan zapravo najviše svoj i autentičan.
