Gledamo mi u pulsirajući kursor u Word dokumentu, gleda pulsirajući kursor u nas. Neizvesno je ko će pobediti. Zvoni vam telefon, javljate se.
– E gde si, šta radiš.
– Evo, kao radim.
U trenucima kada treba da počnete da nešto pišete, radite, prevodite, učite – čini vam se kao da biste radije pomagali mami da očisti orahe za tortu zrno po zrno nego što biste učili. A svi znaju da je najgore početi. I tako mi gledamo u naš kursor i čekamo da nam padne inspiracija s neba i da se zahuktamo i da odjednom napišemo pet strana toga što treba da uradimo. Evo kako da više radite, a manje kao radite.
Počnite sa pisanjem, nemojte se zamajavati sa podešavanjem fonta i veličinom slova. Lako ćete to srediti kasnije.
Kucanje nije isto što i pisanje. Koncentrišite se na sadržaj onoga što kucate.
Prešaltavanje sa taba na tab i besciljno lutanje internetom nije isto što i istraživanje.
Odgovaranje na mejlove, proveravanje Twittera i Facebooka i slične aktivnosti, iako su vam važne, ne bi trebalo da vas prekidaju u radu.
Onog trenutka kad shvatite da vam je veoma teško da pišete, napravite pauzu, prošetajte i razmišljajte o svom zadatku.
Onog trenutka kad shvatite da vam mnogo lako ide pisanje, verovatno počinje da potpada pod kategoriju klišea i znak je da treba malo više da angažujete vijuge.
