Primitivni primat koji je kresao sa strane (i doneo ti polnu bolest), dok ti dojiš dete i nastojiš da obezbediš emotivnu i fizičku toplinu doma i porodice, svojim horor činom budi u tebi sve najprimitivnije. Posmatraj to ovako – ne bi znala kakva sve osećanja postoje u tebi i na šta si spremna, da te nije doveo u takvu situaciju. Naravno da si baš potpuno mogla bez tog saznanja do kraja života, ali iz nekog razloga (a uvek postoje razlozi i uvek se tiču ličnog razvoja) ta je lekcija namenjena tebi i ti treba da je prihvatiš i savladaš.
Dakle, nećeš moći da se uzdigneš iznad situacije i da oprostiš grešniku, ili da ga mirno odstraniš od sebe i prekineš sa njim jednim čistim rezom – jer nisi svetica, nego normalna žena.
Normalna žena želi da otkine glavu, iščupa srce, uvrne muda i odgrize kitu muškarcu koji ju je izdao, ponizio i povredio, koji je doveo u opasnost njeno zdravlje, uništio integritet njihove veze i zgazio njeno poverenje. A muškarac ništa manje i ne zaslužuje. Ne znam kako se oni najčešće provuku sa svim jajima i kitama na broju, sa svim što su u stanju da urade.
Da uopšte ne potežem sad onolike psihopate što ubijaju žene i ostaju da žive. Što sebe ne roknu, uvek sam se pitala? Ali da bi sebe uklonio, osim psihopatije, potrebna ti je i mrvica svesti, pa makar i uvrnute svesti, koja ti kaže da si lud, toksičan, opasan i da možeš druge (nedužne) da zaštitiš od sebe tako što ćeš da ukloniš sebe. Ah, znam i tu priču. U njoj je kultivisanost pobedila primitivizam, naprosto ga je ubila – bukvalno. Ali primitvni primati, ne, oni nikada ne žele da naude sebi. Zato svi ostali mogu da crknu u mukama.
