Postoje periodi kad ne možemo da držimo na pameti ništa više od najvažnijih, najneophodnijih i primarnih informacija i zadataka. Jednostavno, mozak odbija da se bavi bilo čime što nije prioritet, a mi po inerciji pokušavamo da ispunimo sve obaveze, da obavimo sto stvari onako usput, kako smo navikli i – dovodimo sebe u neprijatne situacije. Zaboravljamo dogovore i obećanja, zaboravljamo i gubimo stvari i počinjemo da razmišljamo da li smo već senilni, kad smo tako rasejani. Pokušavamo da zapisujemo, ali zaboravljamo da pogledamo to što smo zapisali – zapravo, čim zapišemo, odmah zaboravimo.
Rasejanost je zapravo potreba za fokusom na bitne stvari i rasterećenje od nebitnih – naš sistem traži reinstalaciju, pražnjenje “korpe za otpatke”, brisanje nepotrebnih fajlova, refrešovanje memorije.
Neki ljudi pamte sve kao slonovi, a mi zaboravljamo i predmete i obaveze i ljude. Ali nauka kaže da odlična memorija uopšte nije povezana sa inteligencijom, ako je to neka uteha u periodima intenzivne rasejanosti. Dakle, nije počeo da vam opada IQ, nego vam treba odmor.
U nekim periodima mozak sam obavlja čišćenje i restartovanje, a naučnici kažu da je mnogo korisnije za mentalno zdravlje da pamtimo utiske o nečemu, nego gomile nebitnih detalja.
